Pop-Krugman

Profesor Pol Krugman gostuje sutra u Beogradu na solističkom koncertu sa simfonijskim orkestrom poslovnog kluba. Organizatori spektakla su poručili da će bard ekonomske muzike pevati svoje hitove: "Štedočina Obama", "Troši, troši, troši", "Deficit je moja furka","Voleo sam Kejnza ko nijednu pre", najveći hit "Štamparska mašina" kao i najnoviji singl "Pumpaj Mlađo". Nakom koncerta u Beogradu, ex-YU turneja se nastavlja u Zagrebu i Ljubljani.

E sad ozbiljno. Ja ne znam o kojoj štednji priča Krugman. Amerika beleži veoma visok dug i deficite poslednjih godina, najviše još od Drugog svetskog rata. Nije štednja ono što rade ni Grčka ni Španija jer ograničavanja rasta potrošnje, zamrzavanje plata i otpuštanje par procenata, uz visok deficit i novo zaduživanje nije štednja. Štednja je kad zaradiš 100 potrošiš 90 a 10 daš da vratiš deo duga.

Većina zapadnog svet štedi koliko i sekretarica u ministarstvu koj umesto 3000 uzme potrošački kredit od 1000 evra da ode na more u Grčku. Srbija pogotovo ništa ne štedi već veoma dugo. Kada će ekonomisti i političari priznati da je Srbiju upropastio socijalizam, kejnzijanizam i državna potrošnja na steroidima? Kada će ljudi shvatiti da smo živeli iznad svojih mogućnosti te da su nam zahtevi nerealni? Stvari koje preporučuje Krugman možda mogu da prođu na zapadnu a da se svet ne raspadne. Ali u Srbiji, dodatno povećanje javne potrošnje ili štampanje para bilo bi samoubistvo.

Male kućne aparate u Zemljinu orbitu

Treba nam još potrošnje. Predlažem da SAD i druge zemlje sa svemirskim programom osnuju državnu agenciju koja bi slala proizvode u Zemljinu orbitu. Bilo bi potrebno uložiti stotine milijardi u proizvodnju kapsula, raketa i kontejnera za snabdevanje. Onda bi na tenderima ta agencija kupovala tostere, veš mašine, mikrotalasne rerne i ostalo i slala ih u svemir. Zašto baš Zemljina orbita? 

Mali kućni proizvodi i bela tehnika su dovoljno mali da ne mogu ugroziti mnogo stvari. Sagori na putu do tla svaki koji slučajno uđe ponovo u atmosferu. Sa druge strane pravi se dodatni omotač za zaštitu od štetnih sunčevih zraka. Zemljina orbita dovoljno je blizu da je tehnički prilično lako poslati kapsule, a opet dovoljno daleko da proizvodu budu van dometa privatnog sektora. Verovatno ima još korisnih stvari. U svakom slučaju rešio bi se porblem agregatne tražnje, jer bi se ogromni resursi i ljudi mobilisali u proizvodnju bele tehnike i malih kućnih aparata, stotine hiljada bi dobile posao u logistici, uslugama, proizvodnji hrane, energetkse kompanije bi imale više posla itd. To bi takođe značilo milijarde za ličnu potrošnju u maloprodaji, uslugama, i opšte blagostanje bi se prelivalo iz sektora u sektor. Proizvodili bi stotine miliona aparata koji ne bi oborili cenu i anulirali profite, jer nisu na Zemlji pa se ne mogu koristiti, a proizvedeni su i moraju se platiti. S te strane primarna emisija koja bi finansirala ove projekte ne bi kreirala infalciju jer je primarna emisija pokrivena realnom imovinom koja je proizvedena. To što je ista poslata van ljudskog domašaja samo sprečava da ti proizvodi poremete cene već psotojećih proizvoda na zemlji.

Jedan manji problem sa ovom idejom je taj što bi se ovim poduhvtom ugrozila trgovinska pozicija Zemlje u odnosu na vanzemaljce u nekoj budućnosti kada se sa njima budemo sreli. No ovo se lako reši uništavanjem tih proizvoda koje sa razvojem tehnologije neće biti preskupo. Drugi problem bi bio taj da bi ovaj pojas malih uređaja u Zemljinoj orbiti služio kao neka vrsta štita u slučaju vanzemaljske invazije pa bi smanjio potrebu za odbranom što bi destimulisalo potencijalno povećanje agregatne tražnje. No vanzemaljska invazije uvek može da se fingira, ukoliko je pretnja kredibilna, i da se reši problem.