Evolucija društva i Božiji kompleks

Fantastičan pristup evolutivnoj teoriji društva i verovatno najbolja ilustracija Hajekove perspektive društvenog poretka koju sam ikada video. Tim Hartford, ime za pamćenje. Uživajte:

Učenje austrijske ekonomije i istorije preko interneta

Profesor istorije i ekonomije Tom E. Woods, istraživač sa Mises Instituta u Alabami, pokrenuo je blog Liberty Classroom. Tamo se nalazi sjajan post Learn Austrian Economics koji sadrži mnoštvo korisnih linkova za predavanja, video snimke, audio knjige, elektronske knjige i postove. Glavne teme su austrijska ekonomija, i to iz ugla čvrste rothbardijanske struje (zlatni standard sa 100% rezervi, anarho-kapitalizam) i istorija (iz ugla konstitucionalnog konzervativizma, RonPollike libertarijanizma). Profesor Woods se dosta bavio ekonomskom istorijom, privrednim ciklusima pre Velike depresije, ustavnom istorijom SAD i Građanskim ratom između severa i juga. Zaista puno dobrog materijala za čitanje, učenje i polemisanje.

Bio sam 2011. na letnjoj školi Mises University u Alabami i shvatio sam da libertarijanizam tog tipa (anarho-kapitalizam) nije moj štimung. Ali ipak smatram da je potrebno učiti i čitati o ovim konceptima jer su sjajni za logička i filozofska preispitivanja savremenog sveta, kalsičnog liberalizma i austrijske ekonomske teorije. Ko nije obavio svoju smenu u virtuelnoj bilbioteci neka počne. 

Ekonomija nije matematika

Tekst originalno objavljen na sajtu Biznis i Finansije

Matematičar Majkl Edeses:

"Ekonomija pretenduje da bude matematika, ali ona to nije. Postoji velika razlika. Za razliku od ekonomista, nema tog matematičara koji bi koristio pojam u formuli, ili stav o teoremi, osim ako taj pojam nije prethodno definisan s bolnom preciznošću".

formula za elastičnost tražnje

I dok bi ekonomisti mogli pomisliti kako su definisali pojmove poput "agregatne potražnje" ili "ekonomskog rasta", Edeses predlaže da se obrate nekom matematičaru. "Ekonomistima bi se moglo učiniti kako su ove pojmove definisali, ali bi prvo trebalo da pokušaju sa iščitavanjem nečega što je u domenu čiste matematike, i tu se uvere šta znači zaista precizna definicija", kaže on. "Mislim na prepuštanje definicije da bude izvedena iz načina na koji izrazi iz nje bivaju korišćeni u formulama – kao što to čine ekonomisti. To je ono što je, po meni, čudno. "

Koristeći kao odskočnu tačku najnoviju raspravu u blogosferi između Stiva Kina i Pola Krugmana, Edeses nudi jedan matematičarski uvid u neke od ključnih problema vezanih za ekonomske teorije i ekonomske rasprave. Nedostatak preciznih definicija dovodi do nekih izrazito simptomatičnih pojava, kao što to rasprava Krugman-Keen pokazuje: "Neverovatna stvar je što u ovoj debati obojica prezentuju očigledno vrlo jednostavne dokaze kako su baš oni u pravu – pa ipak, nijedan od njih, dok sluša, nije uveren ni u najmanji delić argumenata koje izlaže njegov oponent."

Edeses ovaj problem prati unatrag u prošlost sve do tačke koju smatra glavnim  uzrokom problema: "Izvor svih nedoumica, po mom mišljenju, jeste ideja da - ako nešto nije moguće izmeriti i provući kroz matematički model - onda dotična tvrdnja nema smisla. Previše se matematike koristi u ekonomiji, previše se od matematike i očekuje – previše je toga što je tu lošeg kvaliteta, pa iskrivljuje ideje za koje se misli da su u samim temeljima."

Ova matematička oholost je u srcu "teškog stanja ekonomske teorije danas, koje je pogoršano finansijskom krizom" - krizom koja je delimično bila stvorena i usled preteranog oslanjanja na precizne – mada u stvarnosti ne i funkcionalne matematičke modele – koji se koriste kao da je stvarni svet sazdan od pukih brojeva.

To oslanjanje na matematiku može se unazad pratiti sve do ekonomije koja je lažno težila nekoj izvesnosti na kojoj počivaju matematičke nauke, kao npr fizika (koja je, u stvarnosti, daleko manje uzorno definisana i precizna nego što, čini se, u to veruju sami ekonomisti). No, kao što takođe sugeriše Edeses u odnosu na deo Keen-Krugman rasprave ", kauzalnost (uzročno-posledični odnos) vlada kako u matematici tako i u ekonomiji."

Želja poslovnog sveta i društva uopšte za gajenjem iluzije o sigurnosti značajno je podstakla ekonomiste da razmišljaju “na kratke staze”, a kako bi ovu lažnu sigurnost omogućili i podgrevali je. No, dugoročna cena plaćanja ceha za gajenje ovakvih iluzija jasno se pokazala finansijskom krizom 2008 i njenim posledicama, s kojima se još uvek suočavamo. Ekonomisti prečesto ignorišu stvarni svet - i ključna pitanja kao što su nejednakost, finansijska nestabilnost i inovacije - u korist preciznih ali ne i ispravnih brojki, kao što su, kako zapaža Edeses, agregatna potražnja ili BDP.

Ako ekonomisti žele da (p)ostanu relevantni, moraće matematiku i preciznost koju ona nudi da ponovo postave na odgovarajuće mesto u svojoj disciplini. Matematika bi trebalo da bude alat koji ekonomisti koriste a ne krajnji cilj po sebi. A ekonomisti moraju da se usredsrede na humanost, moral i etičke dileme, koje su u srcu svega.

Institut za Novu Ekonomiju, 21. maj  2012 

Michael Edesess’ Blog preveo Milan Lukić

Priroda i društvo

Na T.R. sam još odavno našao zanimljiv članak Slaviše Tasića o lutanjima ekonomije. Tu je na zanimljiv način skrenuta pažnja na gubljenje u matematičko-statističkim modelima kao u lavirintu - stalno se krećete a baš nigde ni ne stižete. And mainstream economics is all about it. Sa druge strane, meni je odmah palo na pamet kako je pre samo nekih 200 godina situacija bila obrnuta: društvene nauke nisu bile smatrane onoliko dobrim koliko u njima ima brojeva i proračuna, već su one imale primat u odnosu na prirodne. Prirodne nauke su bile smatrane čisto teorijskom apstrakcijom i stavljale su se u isti koš sa npr metafizikom - svaki intelektualac je trebao da zna ponešto o njima ali se preterano zadubljivanje u njih više smatralo gubljenjem vremena nego korisnom investicijom. Najveće proboje u osmišljavanju mašina (je li, time i u stvaranju industrijske revolucije) su izvele neobrazovane zanatlije, od kojih su neki bili skoro nepismeni. Tako je osnivač britanskog Društva građevinskih inženjera Telford odbijao da u članstvo primi ljude koje su izučavali fiziku, a njegovi savremenici za njega kažu i da nije bio u najboljim odnosima ni sa geometrijom. Doprinos prirodnih nauka je u punom smislu te reči bio teorijski, dok su se sa druge strane društvene nauke pojavile kao one koje su nudile rešenja za svakodnevne probleme u organizaciji života u tadašnjim društvima. Tek nekih stotinak godina posle početka industrijske revolucije se pogled malo više okrenuo opet prirodnim naukama zbog velikog tehničkog dostignuća koja su promenila zauvek ljudski život. Otada se može reći da su društvene nauke napredovale mnogo manje u poređenju sa onim prirodnim koje su doživele pravi bum - stvorene su potpuno nove nauke (fizika i hemija) i desetine novih oblasti (radiologija, atomistika, kvantna mehanika). Upravo taj praktični doprinos prirodnih nauka je doveo do toga da se one sve više guraju tamo i gde im nije nikako mesto, ili barem nije u tolikom obimu. U ekonomiji takođe - modeliranje nije problem samo po sebi, to može biti korisna stvar ali ono ne sme biti svrha sama po sebi već samo instrument i zgodna alatka. Ništa više.

Mises and Austrian School

Ovo je jedno u seriji predavanja "Introduction to Austrian Economics" koju sam našao upravo danas. Profesor Jörg Guido Hülsmann je biograf Ludviga von Misesa i autor knjige "Mises: Last Knight of  Liberalism". On predaje u Francuskoj na Université d'Angers i istraživač (senior fellow) je pri Mises Institutu. Tamo sam ga upoznao ovog leta i oduševio me je predavanjima.

Drunk with power

"Despots and democratic majorities are drunk with power. They must reluctantly admit that they are subject to the laws of nature. But they reject the very notion of economic laws... In fact, economic history is a long record of government policies that failed because they were designed with a bold disregard for the laws of economics."

Ludvig von Mises, Human Action