Dobar prikaz značaja problema koji se trnutno dešava. Pošto nisam istraživao ranije na ovu temu ne mogu da pišem ništa posebno. Ali svakako, ako nameravate da se posvetite priči, ova inforgrafika može biti dobar uvod. Kliknite na sliku da uvećate.
29 Mar 2013
25 Mar 2013
22 Mar 2013
Fiat 500L nacionale podmazan sa 3000 evra
Danas je stigla vest sa sajma automobila koja me nije nimalo iznenadila. Država Srbija će subvencionisati kupovinu Fiata 500L sa 3000 evra za oko 5000 vozila za domaće kupce. Vest nije nikakvo iznenađenje jer je do pre dve, tri godine država subvencionisala Zastavu 10, kroz potrošačke kredite, sa prvo 1000 a posle i 2000 evra. Drugo, pošto je cena prema kvalitetu bila besmisleno visoka za domaće kupce, naravno da je morala da padne subvencija ako bi Dinkić želeo da se barem poneki auto nađe na ulici. Inače bi reklama bila mnogo manje efektivna.
10 900 evra, za srpske domaćine |
Smatram da je ovo jedan u nizu veoma štetnih poteza. Štetno je bilo to što je osam godina pre nvogod dolaska Fiata, Zastava držana na subvencijama i aparatima kada je mogla da se ili proda ili likvidira. Trošku posedovanja fabrike danas, treba dodati i gorepomenute subvencije za Zastavu10, pa 230 miliona evra koliko je država uložila u zajednički poduhvat, jedan kraći autoput (koji nije bio neophodan), i još niz sitnijih troškova poput oprosta poreza na profit i sl. Takođe, tu je i sporna "ekološka taksta" za "starija" vozila koja je zapravo bila namenjena jačanju konkurentske pozicije Zastave10 dok se ne rasrpoda lager. Najnoviji trošak je i ovih 15 miliona evra za subvencije za domaće kupce.
Treba reći usput, da bi ovakva mera bila strogo zabranjena u EU, zbog narušavanja konkurencije na zajedničkom tržištu. Pokušavajući sličnu stvar, za Volkswagen, Angela je dobila packe od Komisije, a Francuska je morala da menja zakon o industriji zbog pokušaja da pomogne tri domaća proizvođača. Naravno, domaće autokuće su se pobunile jer su se ozbiljno pripremale za ovaj sajam automobila upravo u kategoriji Fiata 500L.
Bilo bi sjajno izračunati ukupni efektivni i oportunitetni (ekonomski) trošak današnje fabrike FAS (Fiat Serbia), koji je mogao da bude izbegnut još tamo 2004. godine sa rasprodajom ili zatvaranjem fabrika. Moja najbolja procena bez detaljne analize je da je ukupni ekonomski trošak najmanje pola milijarde evra. Ako predpostavimo da je Fiat doneo oko 10.000 novih radnih mesta u Srbiji (direktno između 3 i 4 hiljade), to znači da je ugrubo svako radno mesto koštalo 50.000 evra. Mislim da je jeftinije bilo dati ljudima 5 ili 10 puta manje u otpremninama, pre 9 godina, kada je još bilo para od privatizacije, nego da su svi građani Srbije taoci milionskog (privatnog) projekta Mlađana Dinkića koji dugo i dobrano filujemo parama.
20 Mar 2013
11 Mar 2013
Pop Ekonomija
Upravo je izašla prva epizoda serije PopEkonomija koja će se emitovati na sajtu u 8 nastavaka u naredna dva meseca. Serija se bavi osnovnim ekonomskim principima koji su primenjeni na razne teme. Prva epizoda bavi se ulogom cena u privredi.
9 Mar 2013
Fiksni kurs: olako se odbacuje dobro rešenje
Prenosim vam novi tekst za novosadski Dnevnik.
Javna debata o obliku kursa u Srbiji opterećena je mnogim
nerazumevanjima u vezi fiksnog režima kursa, što je dovelo do toga da se ideja
njegovog uvođenja u javnosti olako odbacuje. Izbor režma kursa zavisi od
karakteristika privrede, ali u slučaju Srbije, nasuprot uveravanjima od strane
dela stručne javnosti, svi poznati kriterijumi jasno govore u prilog fiksnom
kursu. Srbija je mala, otvorena i makroekonomski nestabilna privreda, trgovinski
i finansijski vezana za evrozonu i sa već izrazito raširenom neformalnom
upotrebom evra.
U nedavnoj studiji pod nazivom „Fiksni kurs za dinar“, objasnili
smo zašto je fiksni kurs dinara mnogo bolje rešenje od sadašnje valutne
neizvesnosti. Ključna stvar koju u vezi fiksnog kursa treba znati je da je on
vrlo pouzdan i jednostavan za održavanje sve dok se strogo poštuje jedno
pravilo. To je valutno pravilo, po kojem se domaći dinarski novac može štampati
isključivo na osnovu priliva deviza u zemlju. Ako bi se Narodna banka Srbije (NBS)
zakonski obevezala da poštuje to pravilo, fiksni kurs bi doneo makroekonomsku
stabilnost, uneo izvesnost i blagotvorno delovao na privredu Srbije.
U javnosti se iznose različiti argumenti protiv fiksnog
kursa, ali oni su zasnovani na nerazumevanju suštine ovog režima - poštovanje
valutnog pravila. NBS ne bi imala potrebe da kurs posebnim veštinama održava
ili „brani“. Naprotiv, fiksni kurs je prirodni i automatski mehanizam
emitovanja dinara sa ulaskom deviza u NBS i povlačenja dinara kada devize
izlaze. Sve što NBS u režimu fiksnog kursa treba da radi je da ne interveniše i
ne remeti ovaj mehanizam.
Često
se čuje da Srbija neće biti sposobna da održi fiksni kurs jer su za njegovo
održavanje potrebne velike devizne rezerve, te da bi se zalihe deviza NBS brzo
istopile. To ne stoji, jer je kod fiksnog kursa, domaći primarni novac u uskoj
vezi sa deviznim rezervama. Ako se pogledaju fiksni kursevi koji funkcionišu u
zemljama poput Estonije, Litvanije, Slovačke, Bugarske ili Bosne i Hercegovine,
nijedna od njih, ni u vreme najveće krize, nije ostala bez deviznih rezervi
niti je ikada postojala opasnost da se one istope. Pri fiksnom kursu devizne
rezerve su samo naličje domaćeg primarnog novca i dok god se proporcija između
domaćeg novca i deviznih rezervi održava, sam njihov nivo čak nije ni bitan.
Bitno je samo da domaći dinarski novac ne prelazi taj nivo. Inače, danas je u
Srbiji dinarski primarni novac manji od 3 milijarde evra, dok devizne rezerve
prelaze 10 milijardi evra. Dakle, NBS ima čak i mnogo više deviznih rezervi
nego što joj je za fiksni kurs potrebno.
Dalje,
čuje se da je izbor nivoa na kojem se kurs fiksira potencijalan problem.
Naprotiv, ovo nije nikakav problem – kurs je najbolje fiksirati za nijansu niže
od tržišnog nivoa na kojem se trenutno nalazi. Teorijski, na bilo kojem nivou
da se kurs fiksira, on će uz striktno poštovanje valutnog pravila ostati
stabilan. U praksi, može da bude neprijatno ako je dinar u početku prejak. Ako
se dinar fiksira na 100 dinara za evro, to znači da će Srbija morati odmah da
uđe u deflaciju (opšti pad cena) da bi se domaće cene prilagodile ovakvom
kursu. Takav kurs je i dalje potpuno održiv, ali deflacija na kratak rok
destimuliše privredu i stvara recesiju. Zato je najbolje fiksirati ga na
današnjem ili nešto nižem nivou – recimo 115 ili 120 dinara za evro.
Takođe,
mnogi pogrešno smatraju da je makroekonomska stabilnost preduslov održivosti
fiksnog kursa. Uzročnost je, međutim, suprotna: fiksni kurs se upravo uvodi da
bi ostvario makroekonomsku stabilnost. Fiksni kurs se posebno preporučuje
zemljama sa neodgovornom domaćm monetarnom politikom, kao što je to u Srbiji
već decenijama slučaj. Valutno pravilo ograničava prostor za inflatornu
politiku centralne banke, te daje kredibilitet domaćoj valuti, što su upravo
bili motivi uvođenja fiksnog kursa na prvom mestu u nizu tranzicionih zemalja.
Danas, zemlje sa fiksnim kursom imaju značajno nižu inflaciju.
Prosečna godišnja inflacija u periodu 2002 - 2012, u
tranzicionim zemljama
Neki,
pak, ističu da je za fiksni kurs neophodna jaka ili konkurentna privreda.
Nasuprot uvreženom mišljenju, kvalitet u konkurentnost privrede ne igraju
nikakvu ulogu u održanju kursa. Ako centralna banka sledi pomenuto valutno
pravilo, ona može održati fiksni kurs čak i sa nepostojećom privrednom. Ne samo
da mnoge zemlje u okruženju Srbije (Hrvatska, BiH, Makedonia, Albanija i
Bugarska) čija privreda nije ništa naročito bolja, bez problema održavaju
fiksne kurseve, nego fiksne kurseve prema evru održava i dobar broj afričkih
zemalja sa mnogo slabijim ekonomijama. Jednostavno, snažna privreda nije uslov
za održiv fiksni kurs. Ponašanje centralne banke po valutnom pravilu jeste.
Koji
je onda glavni razlog protivljenja fiksnom kursu? Jedan je rašireno nerazumevanje
njegovog mehanizma, čak i od strane mnogih uglednih ekonomista. Drugi razlog su
interesi u i oko NBS. U sistemu fiksnog kursa NBS funkcioniše kao jedna velika
menjačnica: ona više ne može voditi samostalnu monetarnu politiku, ne može
intervenisati na deviznom tržištiu, određivati kamatnu stopu i uopšte gledano,
njena uloga se drastično smanjuje. Zbog toga su svi guverneri koje je Srbija posle
Dragoslava Avramovića imala bili protiv fiksnog kursa. Međutim, dok daje
važnost stručnjacima NBS, izvesno je da postojeći režim plivajućeg dinara i proizvoljnih
intervencija NBS već dugi niz godina nanosi štetu najvećem delu privrede i
stanovništva.
4 Mar 2013
Fiksni kurs za dinar
U svetlu obnovljene rasprave o fiksnom kursu, Slaviša Tasić sa Tržišnog rešenja i ja smo napisali manifest o fiksnom kursu:
Fiksni kurs za dinar
U njemu ćete naći sve o fiksnom kursu, šta taj režim zapravo znači i kako funkcioniše. Takođe tu se nalaze i prednosti koje donosi fiksni kurs, zašto je idealan za Srbiju, kao i poseban osvrt na mitove i zablude o fiksnom kursu koji su prisutni u srpskoj javnosti.
Širite dalje.
Fiksni kurs za dinar
U njemu ćete naći sve o fiksnom kursu, šta taj režim zapravo znači i kako funkcioniše. Takođe tu se nalaze i prednosti koje donosi fiksni kurs, zašto je idealan za Srbiju, kao i poseban osvrt na mitove i zablude o fiksnom kursu koji su prisutni u srpskoj javnosti.
Širite dalje.
1 Mar 2013
Matematika za početnike
Verovali ili ne, tek Elektroprivreda Srbije je u najboljem stanju ikada. Barem prema rečima Srđana Kruževića, direktora JP Elektrovojvodina. Ne znam samo otkud onda svi ti gubici i manjak likvidnosti.Pored toga je g-din Kružević izjavio u emisiji "1 na 1" i još nešto što koliko god da me je nasmejalo, toliko me je i rastužilo: da je naplata potraživanja veća od 100%. Mrtav hladan. Ovaj logički oksimoron je kasnije pokušao da objasni time što naplaćuju i potraživanja iz prethodne godine, no to opet ne pije vodu. Kratka lekcija za direktora javnog preduzeća: procenat je nastao od latinskog pro centum tj "od sto". Dakle, ne možete imati više stotih delova nečega od sto. Možda je hteo da kaže "procentni poen" ali to je nešto sasvim drugo.
Subscribe to:
Posts (Atom)