Posle početnog entuzijazma, koji me obuzme kad god se pojavi neka novotarija, Wikileaks mi je bio veoma dosadan. Međutim u poslednje vreme krenuo je da izlazi prljavi veš političarima i tajkunima sa Balkana. Najskorije je otkriven kanal sa informacijama o Tuđmanovom zalaganju za vazdušnu agresiju zapada na Srbiju.
Prvo mi je palo na pamet kako je u datom momentu to verovatno bio najbolji mogući strateški potez za Hrvatsku koji bi vrlo brzo okončao rat. Naravno, čak i uz namere SAD i Nemačke da se tako nešto sprovede pitanje koliko je to tada bilo geopolitički izvodivo, ali to su već spekulacije i razrade u koje se ne bi udubljivao.
Međutim, želeo bih nešto drugo da istaknem. Ako uzmemo da je agresija na Srbiju, istorijski, bila neminovnost da li je za zapad i za nas bilo bolje da se ona dogodila ranije? Ako je jedini način da se sruši Milošević bio vojni pritisak zapada na Srbiju onda bi isti taj pritisak, kada je zemlja na kolenima, iznurena sankcijama i nastupajućom hiperinflacijom, potpuno dotukao Srbiju i njeno rukovodstvo. Vazdušni napadi na strateške vojne ciljeve, koji su se dogodili 7 godina kasnije, tada bi ubrzo primorali na povlačenje iz Hrvatske i Bosne, verovatno bi se izbegla Srebrenica i zločini tokom oluje i drugde u kasnijim godinama rata na svim stranama. Cela saga raspada Jugoslavije bila bi mnogo brže gotova.
Naravno cela hipoteza ne stoji ukoliko se prihvati tvrdnja da je Milošević mogao da ode i bez bombardovanja a da bi stanje na Kosovu, BIH i Srbiji bilo bolje bez.
Da li je možda to bio potencijalno pragmatičan i strateški pametan potez zapada koji bi Balkan mnogo ranije sklonio sa spiska kritičnih područja? Da li je možda takav scenario bio bolji za nas, građane Srbije, koji bi preskočili još tri godine rata u BIH i Hrvatskoj, rat na Kosovu i bombardovanje? Verovatno bi Milošević mnogo ranije pao i danas bi možda živeli u malo drugačijem svetu. Ne iznosim ovde nikakav stav niti ocenu šta je trebalo tada i ko da uradi. Samo iznosim hipotezu mogućeg sleda okolnosti. Na ova pitanja bolje da odgovore politikolozi i istoričari.
