Friedrich Avgust von Hayek - the Master of Money

Odličan i informativan dokumentarni serijal BBC (a koga drugog) The Masters of Money o velikim misliocima monetarne teorije. Na blogu Slobodno tržište evo i krtike filma. Prvi film u serijalu je bio o Kejnzu. Ovde vredi preneti još linkova o najvećoj intelektualnoj raspravi u ekonomiji u XX veku. Naravno, najvažnije, Hayek je mnogo kulji, bez ikakve diskusije. Drugo, evo skorašnje odlične rasprave Keynes v. Hayek. Moja preporuka je takođe da pogledate film ili pročitate knjigu (najbolje oba) Commanding Heights (kod nas Komandni Visovi).  

Naravno u ovoj raspravi, moj glas bi uvek otišao Hayeku koga smatram jednim od najvećih društvenih mislilaca u XX veku ali i šire. Sigurno, od svih autora, političkih filozofa, ekonomista i teoretičara najviše je uticao na moja razmišljanja, stavove i posmatranje sveta. Sa druge strane, smatram da mnogo može da se nauči čitajući Johna Maynarda Keynesa koji je sigurno veliki mislilac i neupitni genije. Smatram da ga mnogi austrijski ekonomisti, protržišni ekonomisti i protivnici soc-demokratije prerano odbacuju (u smislu da ne žele niti da ga čitaju ili prostudiraju detaljno). Ne kažem da je teorija tačna, ne kažem da je Opšta teorija bilbija, nego da se to mora pročitati. Lično, uspeo sam mnoge kompleksne ideje koje izlaže Hayek u "Cene i Proizvodnja" da razumem tek kada sam pročitao deo Opšte teorije.

Postepena degradacija NBS

Prvi guverner od promena 2000. godine bio je Mlađan Dinkić. Tada nestranačka ličnost kao mlad stručnjak uspeo je sa dosta slobode da iz korena reformiše finansijski sektor Srbije. Upravo tada su izvršene odlične reforme u privatizaciji finansijskog sektora i osiguranja. Uz sve kritike i promašaje finansijski sektor je ostao jedan od nasjtabilnijih reformisanih sektora naše privrede.

Posle kratke epizode Kori Udovički, koja je izabrana kako je izabrana, došao je Radovan Jelašić koji je zamrzao svoje članstvo u G17+ i relativno je nezavisno vršio dužnost. Zapravo ne sećam se da sam guvernera Jelašića ijednom video na stranačkom skupu ili u kampanji. Međutim već od sredine mandata počeli su ozbiljni politički i verovatno i finajskijski pritisci na guvernera. U datom okruženju činimi se da je obavljao relativno dobar posao mada sam već pisao o pogubnoj politici kursa i targetiranju inflacije koji su bili promašaji. Ključno u poslednje dve godine je to što je pred stvoren ogroman pritisak na politiku niže inflacije i čuvanje deviznih rezervi. Privrednici, političari i građani pozivali su na smenu guvernera jer ne dozvoljava trošenje deviznih rezervi za razvoj, zbog visokih kamata i čega sve ne.

Težnja za narušavanjem nezavisnosti NBS materijalizovala se izborom profesora Dragana Šoškića. On je prekomandovan iz ekonomskog saveta premijera što se ne preporučuje ukoliko želite da očuvate ravnotežu između fiksalnih i monetarnih vlasti. Od početka najavljena je promena politike tako da su u fokus osim inflacije došli razvoj i nezaposlenost. Inflacija je na to odgovorila drastičnim i naglim skokom. Guverner je redovno išao na brifinge u Vladu i njihov rad je bio u saglasju, mnogo većem nego za mandata Jelašića. 

Grand finale dolazi sa novim zakonom o NBS i izborom Jorgovanke Tabaković za guvernera. Ne samo da je otvoren direktna zavisnost NBS od Vlade a ne parlamenta (mada je u Srbiji to nažalost isto) već je guvernerka ostala u stranci kao važan funkcioner. Danas je izabrana za drugog po hijerarhiji u SNS, najvećoj stranci vladajuće koalicije, što samo za sebe šalje dovoljno jasnu poruku o "nezavisnosti" centralne banke. Tačno je da SNS ne drži poluge fiskalnih vlasti ali teško je verovati da njihov uticaj u donošenju odluka o javnim finansijama nije zančajan. Ko veruje da neće biti pritisaka na štampanje para, trošenje deviznih rezervi i višu inflaciju? Ekonomski analitičari, poneki političar i pojedini građani koji nisu naučili lekciju. Tržišta su rekla svoje - oboren nam je rejting, partneri i investitori nas napuštaju a inflacija je skočila na 10%. Nismo, kao društvo, naučili da je za zdravu privredu, ali i za uspešno uspostavljanje građanskog društva, važno da stranke utiču na NBS što manje moguće.

Spinovanje građana na 6,65%

Ministar finansija se hvali kako je juče bila ogromna tražnja za obveznicama Srbije te da je milijardu $ prikupljeno kroz desetogodišnje obveznice za 6,65%. Prvo to je signal da je kamata mnogo viša nego što na drugom mestu investitori mogu da zarade. Na primer Španija i Italija koje se trenutno smatraju najrizičnijim posle Grčke prodaju obveznice između 5,5 i 6,5% prinosa. Drugo prinos i nije toliko niži od prošle prodaje da bi se trebalo hvaliti.

Zašto je zahtevani prinos niži. Od prošlih milijardu $ koji su otišli za 7,25% prinosa ECB je naštampala 1000 milijardi € bankama da kupuju državne obveznice i sama je krenula da ih kupuje kako bi oborila kamatu. Drugo, ekonomija SAD usporava, rizici u drugim zemljama rastu pa su pali prinosi (kamate) na obveznice SAD i Nemačke koje su donja granica za sve druge u svetu i EU. Treće dolar je ojačao od prošle prodaje pa investitori iz UK očekuju viši realni prinos a iz SAD sigurniju investiciju jer su obveznice u evrima.

Kada se sve uzme u obzir pad prinosa na naš dug za pola procenta ne samo da nije neka velika vest već možda opomena da smo relativno još rizičniji nego ranije. To kažu i rejting agenecije. Na kraju, glupo je da se ministar hvali sa uštedom od 100 miliona dolara za ovo zaduživanje u odnosu na prethodno kada je rebalansom budžeta deficit povećao za 700 miliona dolara. Ko kaa bi prošao na crveno a onda se hvališ što si kaznu platio 90 umesto 100 evra.

Kako pojesti slona?

Izašao je moj prvi tekst paralelno na sajtovima izdrzavanje.rs i na sajtu B92.net . Tekst se bavi rebalansom budžeta koji je usvojen pre dva dana.

Otpuštanje i otpremnine

Zakonodavna zaštita zaposlenja (ZZZ) u Srbiji prilično je darežljiva i netipična. Poslodavac ukoliko želi da otpusti zaposlenog (zbog smanjenja troškova, reorganizacije, restrukturiranja preduzeća i sl.) mora da plati veoma visoke otpremnine. Obično se otpremnine definišu kao broj mesečnih plata koje poslodavac mora da plati prilikom otpuštanja a visina naknade zavisi od dužine zaposlenja kod poslodavca. Ne i u Srbiji!

Otpremnine se u Srbiji određuju prema ukupnom radnom stažu i ta zaostavštivna socijalizma ima veoma pogubne posledice. Firme su veoma oprezne prilikom zapošljavanja ljudi sa mnogo iskustva, preduzeća se generalno teško odlučuju na ugovore na neodređeno jer im nad glavom stoji veoma veliki potencijalni trošak. 

Ovo isto važi i za državni sektor. Tako svi partijski zaposleni ljudi mogu očekivati visoke otpremnine kada se bude išlo na otpuštanja u javnom sektoru (ako ikada do toga zaista dođe). Zapravo, pošto su visoke otpremnine, da bi se ostvarile dugoročne uštede u javnom sektoru, ministarstvo finansija mora da "uloži" u otpuštanje. Dakle država mora da se zaduži ili prikupi dodatna sredstva za otpremnine jer su troškovi otpremnina gotovo uvek viši od troškova zarada u godinu dana. Otpremnine svakako nisu bila prva stvar na koju pomisle ministri finansija kada neko kaže otpuštanje. Ali ZZZ može da objasni delom zbog čega će otpuštanje ići veoma teško u javnom sektoru i zašto će plan da se deficit sledeće godine spusti na 3,5% biti teško ostvariv. Jer da bi se otpustio radnik iz javnog sektora mora da mu se plati otpremnina koja je još i viša od ukupne vrednosti njegove godišnje bruto plate. 

Jedini način da se uštedi u javnom sektoru otpuštanjem, bez visokih otpremnina, je da se otpuštaju pretežno praktikanti, pripravnici i mladi sa nekoliko godina radnog staža. Jasno je koliko zastrašujuće deluje ta činjenica.

Departizacija na delu

Koliko sam ja razumeo predizborna obećanja pre svega URS, a realno i SPS koalicije, o departizaciji ona je podrazumevala da na čelu javnih preduzeća neće biti postavljani partijski kadrovi već birani direktori i zaposleni na konkursima. Evo sad i dokaza da nema ništa od departizacije. Čak i kada bi ovo bila postavljanja samo na V.D. funkcije, ništa ne sprečava Vladu da zamenici direktora tu i ostanu godinama, barem do kraja mandata.

13 peMzija

Rebalans budžeta koji se trenutno raspravlja u skupštini podrazumeva i 13 penziju za penzionere sa najnižim penzijama. Istovremeno ministar Dinkić navodi da moramo da zaustavimo rast javnog duga inače nam sleduje grčki scenario.

Dinkić se malo zaneo jer ako hoćeš da zaustaviš rast javnog duga onda ne povećaš deficit. Povećanje koje se pripisuje radu ove vlade je oko 5 milijardi dinara prem proceni Fiskalnog saveta. Dakle priča jedno radi drugo. A to što radi, 13 penzija između ostalog koja košta 40 miliona evra, upravo je mehanizam kojim je Grčka vlada decenijama upropaštavala javne finansije.

I vrapci znaju da je ova pogodba pravljena zbog PUPSA u vladi. Sad ideja je kao privremena. Međutim, ne postoji ništa trajnije od privremenih državnih programa. Dakle račun je sledeći, Dinkićeve pomoći, subvencije poljoprivredi i decentralizacija koštaju nas ove godine 50 miliona ekstra a penzije će svake godine biti skuplje zbog 13 penzije 35 do 40 miliona. Svakako manje od 2 milijarde evra ekstra na penzije od 2008. ali i dalje mnogo i to u mnogo goroj fiskalnoj situaciji.

Dinar - opaka monetarna bolest

Prenosim vam link za moj novi tekst na sajtu Izdržavanje.rs , Mreže za političku odgovornost (MPO). Ovaj tekst o monetarnoj politici i politici kursa ide u tri dela i sva tri ću ovde preneti u postu listom:

Dinar - opaka monetarna bolest

Dinar - opaka monetarna bolest, metastaza

Dinar - opaka monetarna bolest, terapija

The Flea Markets

Veoma interesantan video o crnom tržištu.

Fiksni kurs za Srbiju

Posle par meseci posvećenosti temi deviznog kursa, cenom evra u Srbiji i delom monetarnom politikom izlazim pred vas sa krajnom verzijom svog seminarskog rada: "Politika kursa u maloj otvorenoj privredi - primer Srbije". Teks ima oko 9.000 reči i pisan je ekonomskim žargonom tako da može biti nerazumljiv ljudima koji slične tekstove nisu čitali. Ovde vam prenosim veći deo zaključka rada sa idejom da možda zainteresujem vas koji poznajete i volite tehničku i analitičku raspravu tvrđenja koja poentiram u zaključku:

Zaključak:

...Gotovo sve zemlje iz neposrednog okruženja, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora i Hrvatska sa sličnim nasleđem, udaljenošću od relevantnih tržišta i stepenom razvoja, opredelile su se za čvrst paritet ili potpunu integraciju sa EMU. Zemlje koje nisu uvidele nedostatke fleksibilnih kurseva za naše preduslove, poput Rumunije, Mađarske i Srbije pretrpele su visoku inflaciju i viši stepen monetarne nestabilnosti.

Izbor fleksibilnog kursa u Srbiji po teoriji trebalo bi da doprinese lakšoj amortizaciji eksternih šokova, povoljnom uticaju depresijacije na neto-izvoz i većoj fleksibilnosti monetarnih vlasti u postizanju, paralelno, ciljeva inflacije, kursa i ekonomskog rasta. Međutim, videli smo da monetarne vlasti nisu bile u stanju da prekinu inflatorna i depresijacijska očekivanja, ni da kontrolišu nivo kreditne aktivnosti jer su kamate bile van domašaja kontrole NBS, niti da pozitivno utiču na nivo kursa ili neto-izvoza. Analizom pass-through efekta, Maršal-Lernerovog uslova, stepena evroizacije privrede i bankarskog sektora očekivano je da NBS nije u stanju da istovremeno postigne nisku inflaciju u režimu fleksibilnog kursa. Inflacija u Srbiji ostala je veoma visoka, kurs je značajno depresirao a izvoz se nije povećao a privreda Srbije, sa zakašnjenjem, upala je u drugu recesiju i ne vidi se skoriji oporavak. Fleksibilni kurs doneo finansijsku nesigurnost i za uvozni i izvozni sektor privrede kao i za realni dohodak i standard građana...

...Jedino uvođenje fiksnog kursa ili valutnog odbora može da zaustavi inflatorna očekivanja, natera fiksalne vlasti na disciplinu i nominalno prilagođavanje naniže i osigura predvidivost realnog dohotka, sigurnost finansijskog sistema i dugoročnu održivost monetarne politike u cilju smanjenja inflacije. Valutni odbor ne garantuje sprovođenje konzervativne monetarne politike koju Srbija definitivno nije imala iako je premo stopama rasta cena bila neophodna, ali može garantovati jasno pravilo čije poštovanje može da obezbedi obaranje inflacije.

Kada se pogleda ukupna slika postavlja se pitanje zbog čega se onda insistira na fleksibilnom kursu? Jedina prednost takvog režima je realno prilagođavanje, koje možda jeste lakše trenutno, ali se dugoročno pokazalo kao pogubno po kontrolu inflacije, privredu, izvoz, standard građana i javni dug. Potpuno je pogrešno žrtvovati finansijsku stabilnost, veći stepen integracije, niže stope inflacije i predvidivost koju donosi fiksni kurs radi očuvanja nezavisne monetarne politike koja se pokazala kao nemoćna, neefektivna i neefikasna u sprovođenju strategije targetiranja inflacije, uticaju na autput i kontroli rasta cena.    

Zašto je Tipsa upravu?

Prenosim vam moj tekst za sajt Izdržavanje države, "Meritokratija - zašto je Tipsa upravu?". Nastavljam pisanje za projekat Mreže za političku odgovornost i trebalo bi da bude još po jedan tekst svakog ponedeljka popodne u naredne tri nedelje. 

Everybody dance together

nije