Tli godine

Dragi čitaoci, Srećan nam treći rođendan bloga Club von Neumann.

Posle 350 postova, 90 hiljada pregleda stranica i 1500 poseta mesečno u proseku, možemo reći da smo barem malo uticali na promenu ekonomske svesti. Trudićemo se i dalje. Hvala na čitanju!

???... Ne, stvarno NBS, zaista ???

"NBS i ovoga puta apeluje upravo na pojedine banke da se uzdržavaju od vođenja politike nelojalne konkurencije i privlačenja klijenata visokim kamatnim stopama na štednju, a građane poziva da se umesto kamatnim stopama, rukovode sigurnošću svojih uloga", naglašava se u saopštenju NBS.

Iz vesti za koju mi je veoma teško da poverujem da je uopšte izašla iz zgrade NBS. Drugi deo vesti još i ima nekog smisla, poslednja dva pasusa prilično. Međutim, ja prosto ne mogu da verujem da je neko sebi dozvolio da podizanje kamata radi privlačenja štediša zove nelojalnom konkurenciom.

Prvo, posao konkurencije i nije da bude lojalna nego da ti smeta i da te tera da budeš bolji. Drugo, NBS traži od građana da posmatraju sigurnost uloga iako im država garantuje za gotovo sve uloge. Što im, eto možda, nije palo na pamet da građane baš briga za generalni kvalitet banke kada su ionako osigurani. Možda ih zanima jednim delom kvalitet usluge, da li inače imaju račun u banci, drugi troškovi i sl. - svakako najvažniji faktor je kamata. Treće, cena je najvažniji mehanizam konkurencije. Ko može očekivati efikasno i konkurentno tržište, bilo koje robe ili usluge, ako pokušava da utiče da cene ne idu dole ili gore?

Nobel za ekonomiju 2013

Fama, Shiller i Hansen dobili su Nobelovu nagradu za razvoj standardnog finansijskog modela vrednosti aktive. Nisam imao prilike detaljno da se bavim njihovim radom nažalost.

Samo da spomenem, da je i ove godine zaboravljen William Baumol, što je velika šteta (pitanje da li će doživeti da se neko seti njegovog doprinosa).

Budući nobelovci vrlo verovatno bi mogli biti neko iz ekipe: Paul Romer & Robert Barro, Douglas Dimond, Alan Kruger...

Moji lični favoriti, mada šanse za to u narednoj godini ne deluju veliko, je da se nagrada nađe u rukama dvojce fantastičnih čigaoijanaca: Sam Peltzman i Richard Posner

Ferguson vs. Krugman

Tri britka teksta Nailla Fergusona o Palu Krugmanu:

Krugton the invincible Part 1

Krugton the invincible Part 2

Krugton the invincible Part 3

Rasprava o podizanju granice duga u SAD

Mnogi mediji digli su iracionalnu frku oko pregovora o daljem finansiranju Federalne vlasti u SAD. Republikanci iz pokreta Čajanka odbijaju da prihvate podizanje nivoa duga ukoliko se dodatno ne odloži primena Obamacare-a. Čak ne mogu ni da zahtevaju odbacivanje celog programa. Ovaj članak u velikoj meri demistifikuje strah o bankrotu SAD koji je potpuno iracionalan. Takođe, rasprava i pregovori na koje teraju fiskalno konzervativni kongresmeni i senatori je zapravo prilično konstruktivna u pokušaju da se prekine lanac koji ilustruje naredni grafik:

Srbija vs Nigerija - 0:1

Prvi podpredsednik Vlade je izjavio kako je Srbija blizu bankrota. Potom se oglasio i bivši ministar finansija koji je poznat po svom ''kreativnom shvatanju istine'' koju tvrdi da Srbija nije blizu bankrota.

U međuvremenu, Bloomberg kaže da je srpska situacija daleko od dobre:

Investors demanded 433 basis points, or 4.33 percentage points, of extra yield to hold Serbia’s dollar bonds instead of Treasuries yesterday, compared with 345 for Nigeria, which has the same BB- junk rating from Standard & Poor’s, according to JPMorgan Chase & Co. indexes. 

U svetlu ovog podatka je jasno kome više verovati. Za svetske investitore, Srbije se nalazi ne samo u društvu zemalja iz sub - saharske Afrike, već je i gora od nekih od njih.

   

Koliko košta školovanje osnovca

Obrazovni sistem u Srbiji je neadekvatan i neefikasan. To se najbolje može videti i po rezultatima srpskih učenika na PISA testiranjima. Te testove na međunarodnom nivou organizuje OECD i na njima naši đaci od 15 godina imaju znatno lošije rezultate od svojih vršnjaka iz Evrope - na prošlom 437 bodova a prosek zemalja OECD je 500, što otprilike znači da naši đaci kasne dve škoslke godine. Neadekvatno enciklopedijsko znanje i nepoznavanje kako se primenjuje u praksi je nešto što se ne može sakriti. O tome da je naš državni sistem obrazovanja skup i neefikasan sam već pisao ovde.

Ali koliko zapravo košta obrazovanje jednog osnovca u Srbiji? I koji sve troškovi treba da se uzmu u obzir da bi se ta cifra realno izračunala? I da li je ta cifra adekvatna? O tome se u javnosti uopšte ne govori, osim da najveći deo novca odlazi na veliki broj zaposlenih u sistemu. Ovaj tekst ima za cilj da pokaže tačno koliki su troškovi ''besplatnog'' obrazovanja.

Prva cifra koju treba uzeti u obzir su troškovi Ministarstva prosvete za osnovno obrazovanje iz ovogodišnjeg Zakona o budžetu. Ona iznosi 63 938 057 000 RSD. Ova cifra podrazumeva realizaciju nastave, organizaciju takmičenja osnovaca, unapređenje infrastrukture osnovnih škola i stručno usavršavanje zaposlenih. Ukupan broj osnovaca u Srbiji u ovoj školskoj godini je 565 199 (prema Republičkom zavodu za statistiku). Prostim deljenjem ova dva broja dobijamo zapanjujuću cifru od 113 125 RSD, što prema trenutnom kursu iznosi oko 988 evra. Ovo je cifra koja odgovara većem broju školarina na državnim ili privatnim fakultetima Međutim, ovo nisu svi troškovi. 

Naredni troškovi koji se moraju uzeti u obzir su oni koji imaju imaju lokalne samouprave. Od 2004, lokalne samouprave (opštine i gradovi) snose deo troškova obrazovanja: plaćaju tekuće održavanje, komunalije, obrazovna sredstva, usavršavanje zaposlenih itd. Pošto nisam mogao da dodjem do ovih podataka a oni variraju od opštine do opštine u skladu sa njenom politikom, na osnovu nekih podataka iz prošlih godina sam napravio konzervativnu procenu. Prema Tony Levitas-u, ukupni izdaci lokalnih samouprava 2009. za osnovno obrazovanje je iznosilo 8 716 929 000 RSD, ili 15 400 po učeniku. Ovaj iznos sam uskladio za inflaciju u narednim godinama, te dobio da je po učeniku ukupan izdatak lokalne samouprave u tekućoj godini 20 400 rsd.

Prema tome, ukupni direktni troškovi obrazovanja po učeniku osnovne škole u Srbiji su 133 500 dinara ili oko 1160 evra. Ovo je suma koja se iz budžeta (delom državnog a delom lokalne samouprave) plaća za obrazovanje svakog osnovca u Srbiji. Ali ovo nije cela priča, na ovu sumu treba dodati i indirektne troškove, one koje plaćaju roditelji kao podršku obrazovnom sistemu. 

U toku školske 2006/2007. godine privatna domaćinstva su po đaku plaćala 98 dinara za pomoć za oprvaku i održavanje škola (tkzv ''školski dinar''), za udžbenike su trošili 4302 dinara. Usklađeno za inflaciju, danas ovo iznosi 150 i 6600 dinara po učeniku respektivno. Ovi troškovi nastaju prelivanjem na domaćinstva jer ih trenutni sistem plaćanja u državnom obrazovanju ne pokriva dovoljno.     

Prema OECD publikaciji ''Jačanje integriteta i borba protiv korupcije u obrazovanju: Srbija'', 1/3 đaka u Srbiji ide na dodatne a 1/4 na dopunske privatne časove. Ista publikacija navodi podatke koje je izračunao profesor A. Baucal sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, prema kojima se po učeniku u Srbiji u 2006/2007. školskoj godini troši 21 463 RSD na privatne časove. Usklađeno za inflaciju, ova cifra bi danas iznosila 33 600 dinara. Prema tome, ukupni direktni troškovi po učeniku su 40 350 RSD. Da li bi ovi indirektni troškovi trebali da budu uključeni u troškove obrazovnog sistema u Srbiji, vezano za osnovno obrazovanje? Mislim da bi sigurno trebalo. Prva dva izdatka nastaju prevaljivanjem troškova samog sistema na roditelje zbog nedostatka sistemskog finansiranja (''školski dinar'' i udžbenici) a izdatak za privatne časove nastaje isključivo zbog loših rezultata procesa obrazovanja u osnovnoj školi - zbog predavača, gradiva, načina realizacije nastave ili nečeg četvrtog, tek deca u osnovnoj školi ne stiču znanje koje im je potrebno i moraju da to nadoknade na dopunskim ili ukoliko ne mogu da napreduju dovoljno brzo, dodatnim časovima. Da je trenutni sistem obrazovanja kvalitetan (kao što nije a što pokazuju rezultati PISA testiranja) masovnog uzimanja privatnih časova ne bi bilo.

Prema tome, ukupan zbir direktnih i indirektnih troškova obrazovanja u Srbiji pokazuje da obrazovanje prosečnog osnovca godišnje košta 173 850 dinara ili oko 1520 evra. Ovo je svakako izuzetno visoka cifra i odgovara školarinama na većini fakulteta u Srbiji. Poređenja radi, školarina na Megatrendu je 1500 evra, na Filološkom fakultetu 119 000 dinara a Fakultetu organizacionih nauka 142 000 dinara.