Pojavila se vest da Vlada Srbije planira povećanje stope PDV na računare, računarsku opremu, tropsko voće i hotelijerske usluge sa 8 na 18%. Ova stopa se primenjuje i na skoro sve druge proizvode. Nikada mi nije bilo jasno zbog čega su tropsko voće i hotelijerske ulsuge bile u sistemu niže stope PDV. Baviću se slučajem računara. Po mom shvatanju veliki broj ljudi ne razume ovu vest.
Ne zalažem se za povećanje poreza u Srbiji već za njihovo ukupno smanjenje ali u ovom slučaju smatram da je Vlada, iz pogrešnih motiva, uradila dobru stvar i to ću pokušati da argumentujem. Porez na dodatu vrednost je pored poreza na dohodak (koji u Srbiji gotovo ne postoji) verovatno najefikasniji u sistemu oporezivanja. Svi porezi stvaraju distorzije u ekonomiji (u potrošnji i proizvodnji dobara) ali su one najmanje u oporezovanju putem PDV. Preskočiću debatu o poželjnom nivou poreskih prihoda i državnih rashoda jer je to mnogo šira tema i kompleksnije pitanje. Ključ smanjenja poreza je smanjenje potrebe za državnim prihodima odnosno ograničavanje rashoda i prekid mnogih ekonomskih funkcija koje sada država ima. Sa trenutnim planovima državnih rashoda za smanjenje poreza nema prostora, naprotiv moguće je samo njihovo povećanje. Sumorna stvarnost...
Računari se mogu smatrati trajnim potrošnim dobrima i kao takvi njihova kupovina je pre svega funkcija potrebe za računarom i mogućnosti njegove upotrebe a ne cene. Ljudi kupuju računar zato što im treba a ne zato što su se odlučuju da kupe još jedan jer je pala cena. Ono što se u takvoj situaciji desilo je da su ljudi kupovali bolje konfiguracije računara nego što realna kupovna moć dozvoljava (merena relativnim cena u svetu bez poreza). Slična stvar, samo u suprotnom smeru se dešavala u prodaji automobila. Ljudi su kupovali auto kada im je bio potreban (ne YUGO konzerva na četiri točka) kao trajno potrošno dobro i bili su spremni da izdvoje novca shodno svojim ekonomskim mogućnostima. Pošto je carina bila visoka za taj novac su mogli da kupe lošiji automobil. Kada je carina pala desilo se da su ljudi poboljšali kvalitet vozila koja kupuju ne i ukupan iznos koji troše (a i broj automobila) jer je on rezultat drugih predominantnih faktora. Tako i u računarstvu, ljudi danas kupuju skuplje konfirguracije nego što je realna ekonomska moć u našem društvu.
Posle podizanja PDV na kompjutere i opremu neće se desiti, ama baš ništa posebno. Iz nekoliko razloga. Prvo, svi koji su spremni da kupe računar, u narednih par meseci, svoju kupovinu če obaviti do nove godine. To prodavcima daje dovoljno prostora da investiraju u uvoz jeftinijih konfiguracija. Ko je bio spreman da plati 500 evra za računar posle porasta stope PDV ima tri izbora, ili će izvući iz džepa još koju desetinu evra da kupi računar ili će se odreći i5 procesora u korist i3 i kupiti malo lošiju konfiguraciju ili će sačekati tri meseca da ista konfiguracija dovoljno pojeftini. Jedini segemnt tržišta u kojem bi moglo da dođe do pada prodaje su najjeftinije konfiguracije koje kupuju oni koji nemaju ni dinar više da odvoje nego što su odvojili za kupovinu računara. Ako postoji neko kome treba računar i odlučio je da odvoji 200 evra i nije spreman ni dinar više, a jeftinije konfigruacije nema, jedino on će odustati od kupovine. Zaista je pitanje koliko ovih ljudi ima. Na kraju sa cenama računara koje stalno padaju verovatnoća za ovakav slučaj drastično se smanjuje. Pretpostavljam da će me mnogi napasti sa primerima siromašnih porodica iz unutrašnjosti sa jednim roditeljem koji mora da izdržava dvoje studenata i sl. Ali onaj ko nema za računar nema iz drugih razloga a ne zato što će najjeftinija konfiguracija koštati 208 umesto 200 evra.
Dakle, predviđam da će se desiti sledeće: pre će se ljudi odlučivati da potroše manje para (bez PDV) ili sačekaju sa kupovinom koji mesec odnosno odlučiće se za kupovinu lošije konfiguracije nego što će se odlučiti da odustanu od kupovine. Zapravo, predviđam da će tržište računara u Srbiji nastaviti trend rasta, da će odnos cena/kvalitet da nastavi rapidno da raste kao posledica "krive učenja" i inovacija u IT industriji i da će prosečna cena računara, sa sve višim PDV, da se smanji. Ništa posebno drugačije nego sada.
Mislim da su kataklizmične izjave, da će rast stope PDV na računare da ima "katastrofalne posledice ne samo na IT tržište nego i na razvoj školstva i nauke" neverovatna besmislica. Prvo, susedna nam Hrvatska, ima stopu PDV od 23% na računare i opremu i ne vidim da je kod njih zbog toga došlo do "katastrofalnih posledica". Drugo, u čemu je dosadašnja niža stopa sprečavala da dođe do IT razvoja školstva i nauke? Ko god je bio na ijednom času informatike u srednjoj i osnovnoj školi zna koje je to bilo gubljenje vremena, koliko su resursi protraćeni i neefikasno korišćeni. Svako zna koliko nemamo računara na fakultetima, internet priključaka. Te stvari su mogle biti učinjene ali nisu. Ne zato što je cena računara bila previsoka ili zato što je postojao PDV. Cena računara i opreme neće biti ključni faktor reforme i razvoja nauke i školstva kao što nije ni bila. Do razvoja IT industrije, nauke i školstva nije došlo zbog državne kontrole, nepostojanja reforme obrazovanja, institucija i sl. Mnogo šira tema od ove analize. Na kraju besmisleno je tvrditi da će viša stopa PDV odvratiti preduzeća i institucije od kupovine računara jer PDV ne plaćaju uopšte! PDV na sve impute proizvodnje vraća se kao poreski kredit!
Međutim, da se vratim na priču zašto mislim da je jedinstvena stopa bitna. Mora se uspostaviti princip. Ako je odlučeno koji je nivo rashoda države, nažalost na mnogo višem nivou nego što bi mnogi želeli, onda je funkcija PDV da prikupi taj potreban novac kao najefikasiniji porez u sistemu. Ako se uvode različite poreske stope uvode se dodatne distorzije u sistem relativnih cena. Ljudi troše više novca na računare nego što je njihova realna ekonomska moć. Jedna od posledica je na primer da to uvećava uvoz IT opreme i računara i time dodaje disbalansu spoljne razmene. Uopšteno, nije slučajno da je oporezivanje računara po jedinstvenoj stopi uobičajena praksa u drugim zemljama Evrope.
Ovaj efekat nije tako opipljiv na jednom tržištu. Međutim kada počnete da slične distorzije (povlašćenom stopom PDV) pravite i na drugim tržištima efekti se multiplikuju jer se pravi potpuna pometnja u cenama i realtivnim odnosima. U svetu bez principa, potpuno je zamisliva situacija da se iz nekin novih "strateških razloga" ukine stopa PDV na neke druge proizvode. Na primer automobile. Jer "automobili su krucijalni imput mnogih biznisa, značajan odliv u kapitalne izdatke preduzeća i spuštanje stope PDV na automobile imalo bi pozitivan efekat na zaposlenost i efikasnost ekonomskog sistema." Ali to važi za svaku robu i uslugu! Svako dobro je imput u nekoj proizvodnji i naravno da je efikasnije da poreza uopšte nema. Ali to nam ne rešava problem potrebnih prihoda. Svakako da će prihodi od povećanja stope PDV na računare biti na nivou statističke greške. Ali pitanje je ako se ovde ne poštuje princip koja će grana biti sledeća. Ako se u nekoj drugoj grani javi uticajna firma kao što je to bio Comtrade u IT-u ili Delta u prometu tropskog voća, nije nemoguće da će se to preduzeće izboriti za nižu stopu PDV-a.
Na kraju ljudi moraju da osete puni efekat štetnosti poreza. Jer samo tako mogu da uvide da su niski porezi usko povezani sa ekonosmkim slobodama - glavnim generatorom razvoja. Ne sumnjam da ti isti ljudi koji kritikuju Vladu zbog podizanja stope PDV nemaju nikakvih problema kada ta ista vlada daje subvencionisane kredite za kupovinu stanova, 4000 evra po radnom mestu stranim investitorima, da se ne protive porastu plata u administraciji i penzija sledeće godine. Pa čekajte, ako je sve to dobro zašto onda nije dobro da se pokupi prihod da bi se to platilo. A ako je porez loš, odreknite se državnih beneficija pa da spustimo PDV na što nižu stopu za sve proizvode. Privredna ne može da se vodi kao skup partikularnih interesa već kao jedan funkcionala i usklađen sistem gde relativne cene na tržištu diktiraju sve. Od toga koja firma će da preživi a koja da propadne, do toga koje dobro će se trošiti u kojoj količini u odnosu na druga dobra.
Da sumiram, efekat porsta stope PDV će biti verovatno minimalan. Poreski prihodi se neće drastično promeniti (mali rast stope PDV na malom tržištu koje je vrlo fleskibilno), ukupno IT tržište u Srbiji će nastaviti da raste po sličnoj stopi kao i do sada, ljudi gotovo uopšte neće smanjiti broj računara koje kupuju (iako je moguće da će kupit slabije konfiguracije odnosno odložiti kupovinu za par meseci) a promena PDV neće imati nikakvog efekta na firme i institucije koje su i do sada dobijale povraćaj PDV.
Jedinstvena stopa je bitna zato što pegla, u najvećoj mogućoj meri, distorzije do kojih dolazi usled uvođenja poreza i mnogo bitnije dovodi do minimalnih promena relativnih cena. Bitno je uspostaviti jedinstven sistem kako bi se sprečila mogućnost da se pojedine grane, svojim uticajem na Vladu, izbore za nižu stopu na račun ostalih. Mnogo bolje rešenje je da se svi proizvodi obuhvate nešto nižom stopom PDV (16 ili 17%) uz nepromenjene poreske prihode.
Moram da napisem svoje amatersko misljenje. Prvo ne svidja mi se taj prikaz - neko placa PC 208 evra sada ce placati 218 evra - jer se ne moze nikad odredjivati politika na nekim pojedinacnim primerima.
ReplyDeleteZa pojedinacne primere uvek postoje kontra primeri npr.:
1) Osoba iz unutrasnjosti koja studira racunarstvo u BG. Uzmimo da porodica te osobe zaradjuje 500 evra mesecno i da mora da mu kupi racunar. Doticnoj osobi je potreban malo jaci racunar, mora da testira paralelne programe i da pokrece neka zahtevna integrisana razvnojna okruzenja i sl. => mora da kupi PC koji kosta 800 evra. Sada ce morati da izdvoji 80 evra vise za to i da plati 800+64+80. Ovako posmatrano i nije bas mala razlika, morace da se odrekne necega ili da kupi losiju konfiguraciju pa da radi na neadekvatnoj masini.
2) Sta cemo sa fakultetima i skolama? Fakultet X hoce da nabavi 50 novih racunara da zameni zastarele. 50*500eur*(1.18 - 1.08) = 2500 eur, znaci skoro 5 racunara manje.
Primere navodim zato sto ne vidim svrhu da se oporezuje sredstvo koje ljudima omogucuje steknu znanja i vestine koje su perspektivne i veoma trazene na trzistu (ne samo strucnost u ovoj oblasti vec i amatersko poznavanje rada na racunaru). Koliko ja vidim uzimanje poreza iz ovog sektora znaci subvencionisanje nekog drugog koji propada i nema perspektivu.
Dalje se ne slazem da na PC treba gledati kao na nekakav luksuz u 21. veku koji covek treba da kupi samo ako mu je bas neophodan. Pristup internetu postaje ljudsko pravo u razvijenim drzavama! Drustvo nema nikakvu stetu ako pojedinac kupi PC da bi samo slusao muziku, igrao igrice, imao pristup facebook-u ili mail-u.
Sa druge strane auto jeste luksuz jer postoji gradski prevoz, a steta je i u zagadjenju i u nepotrebnom rasipanju energije i u pravljenju guzvi u gradu kada svako vozi svoj auto. Zasto ne povecati porez na automobile i od tih para ulagati u razvoj javnog prevoza? U sta cemo da ulazimo od poreza na racunarsku opremu, u skole bez racunara?
Luka nije ti tačna matematika ali to nije toliko bitno.
ReplyDelete1) On i ne treba da bude u stanju da kupi bolji računar sada. Jer realna ekonomska snaga prosečnog čoveka u Srbiji ustvari diktira drugačije relativne cene sa ostalim proizvodima, samo postoji iluzija da čovek ima dovoljno dohotka da kupi tu konfiguraciju jer je PDV niži. Uostalom ako je baš određena konfiguracija potrebna za tri meseca će cena dovoljno pasti da sa višim PDV ona iznosi 800 evra. Ako se primenjuje univerzalni princip primenjuje se na sva dobra. Ti se baviš IT i tebi je kompjuter osnovno sredstvo. Rataru je traktor, da li to znači da bi PDV na traktore trebalo da bude niži da bi pospešili poljoprivrednu proizvodnju?
2) Fakultet ne plaća PDV
Kompjuter nije luksuzno dobro nego trajna potrošna roba. Uvek može da se kupi jeftini i da i dalje bude dovoljno dobar za internet/muziku/filmove/knjige ili se sačeka dva meseca. Viši PDV neće ljude odvraćati od kupovine računara kao što ih nije odvraćao ni u zemljama u Evropi gde je stopa na računare između 9 i 17% viša nego kod nas.
Na kraju koliko je autobus suptstitut automobilu toliko je i malo lošiji (i malo jeftiniji) računar supstitut boljem. Drugi supstituti posedovanju ličnog računara su korišćenje javnih računara na fakultetima, internet cafe-i i sl. Ali sam siguran da viši PDV neće odvratiti ljude od kupovine računara. Niko ne ide u radnju da kupi računar zato što je pojeftinio 10%, pogotovo ne ako ga već imaš.
1) Ajde da zaboravimo primer jednog pojedinca, jer to nije toliko merodavno, samo sam naveo da pokazem kako je lako manipulisati takvim pristupom.
ReplyDelete2) Ok ovo je razjasnjeno. Nisam znao da firme (fakulteti…) dobijaju povracaj PDV-a.
Sta se tice Evrope, ne secam se da su oni neku pametnu inovaciju napravili na polju racunarstva od kada ono postoji tako da ajde ipak da se ugledamo na USA, a tamo je manji provereno, konkretno za NYC npr. je 8%.
Sta se tice autobusa to je potpuno neprimereno poredjenje. Dobici od poreza na automobile ili od taksi na prelazak mostova automobilom (opet uzmam NYC kao primer) moze direktno ulaze u javni prevoz (benefit od kvalitetnog javnog prevoza imaju svi, u normalnim zemljama se i bogati voze metroom itd...). Kakve to veze ima sa PDV-om na racunare?
3) Ako ljudi cekaju 3, 4 meseca da kupe novu konfiguraciju to je automatski lose po softversku industriju. Npr. duze ce koristiti XP jer nemaju dovoljno operativne memorije za Win7. Znaci da firmi koja zaradjuje od toga sto prodaje softver privatnim licima kasniti priliv 3, 4 meseca – na taj nacin se gusi softverska industrija (npr. Vista je najvise pukla zato sto ljudi jos uvek nisu imali dovoljno dobar HW kada je izasla, a ovim ce u Srbiji za privatne racunare dovoljno dobar HW kasniti jos vise). Ako ljudi privatno koriste zastareli softver duze to automatski utice na konkurentnost tih pojedinaca na trzistu rada (automatski manje sanse da se zaposle) i od racunarski nepismene nacije postajemo jos nepismeniji.
"na taj nacin se gusi softverska industrija"
ReplyDeletePa mnogi se guše što je pdv 18 a ne 8,npr. industrija deterdženta ili proizvodnja obuće.Da li treba da smanjimo pdv na sredstva za čišćenje jer bi živeli 10% čistije,ili u drugom slučaju, da bi ljudi hodali u boljoj obući(ne možemo bosi)?Protiv sam izuzetaka i privilegija za bilo koju granu(ajd baš za prehrambenu industriju, i to samo kroz niži pdv).
Harberger je danas definisao da smo zbog nižeg PDV na računare imali svojevrsni computer-bubble u prodaji računara. Couldn't agree more :)
ReplyDeleteAutor teksta nije u pravu, evo demantovase ga ljudi iz DS-a.
ReplyDeleteKao sto rece profesorka Popovic, "Свако ко је
икада читао било шта о
политичким циклусима добро је
запамтио да се последње
године мандата не доносе мере
које тумбају гласачко тело и
померају им памет, не ваља се,
запамтиће народ, гласаће за
неког другог."
Izgleda da je sve bila lažna uzbuna ali ona još više dokazuje moje strahovanje da u Srbiji nema vizije poreskog sistema
ReplyDelete