Dokle će nam MMF gledati kroz prste?

Prenosim vam dopunjeni tekst koji je izašao u nedeljnom novosadskom Dnevniku (13.11. strana 4.) pod nazivom: "Dok god ima gorih od nas nećemo u magareću klupu".

Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda boravi u Beogradu u okviru prve revizije aranžmana o predostrožnosti. Ključne teme su poštovanje Zakona o budžetskom sistemu i dogovorenih fiskalnih pravila.

Bord izvršnog direktorata MMF je 29. septembra ove godine odobrio novi aranžman sa Srbijom u trajanju od 18 meseci, vrednosti od oko jedne milijarde evra odnosno 200% „specijalnih prava vučenja“. Vlada ističe a stručna javnost uglavnom klima glavom da će ova sredstva najverovatnije ostati netaknuta. Domaći bankarski sistem u odličnom je stanju u poređenju sa većinom Evrope. Kapitalna adekvatnost je na visokom nivou kao rezultat relativno restriktivne politike Narodne banke Srbije u domenu obaveznih rezervi. Dodatno, depresijacija dinara išla je na ruku bankama koje su svoje plasmane osigurale od valutnog rizika indeksiranjem kredita u devizama. Prethodni aranžman sa fondom iz 2009. godine od 3 milijarde evra bio je namenjen deviznim rezervama NBS. Kao rezultat tog aranžmana i Bečkih pregovora sa bankama poslat je jasan signal da će tokom krize depoziti građana ostati sigurni, krediti dostupni, te da nema potrebe za povlačenjem kapitala iz zemlje. To se nije dogodilo i finansijska stabilnost je očuvana.

Ukoliko u narednih godinu i po koliko traje aranžman dođe do novog udara krize, na primer zbog nekontrolisanog bankrota Grčke ili Italije,Vlada Srbije može da povuče milijardu evra iz fonda da popuni neplanirani rast budžetskog deficita koji bi mogao da se javi kao rezultat. Povlačenje sredstava od MMF uvek je povoljnije, brže i lakše nego na tržištu kapitala pa ovaj dogovor predstavlja sigurnosni ventil. Novi aranžam potreban je kao garancija fiskalne stabilnosti.

Međutim, zabrinjava drastično povećanje javnog duga od čega je 6 milijardi evra zaduženo u mandatu ove Vlade. Treba istaći da je nivo ukupnog duga i dalje podnošljiv i dugoročno održiv. Sve pod uslovom da se prestane sa daljim zaduživanjem što svakako nije slučaj. Kao rezultat pete revizije prethodnog aranžmana iz 2009. godine dogovoreno je donošenje Zakona budžetskom sistemu čija je primena bila preduslov za potpisivanje novog aranžmana. Pojedini ekonomisti tvrde da smo već probili zakonski limit duga od 45 posto bruto domaćeg proizvoda. Pred postpisivanje novog aranžmana bilo je jasno da nema šanse da se deficit spusti na dogovorenih 4,1 procenata BDP u 2011. godini, što zbog smanjenja procena stope rasta sa 3 na oko 2 posto, što zbog rashoda budžeta koji prevazilaze planirane. Tako će deficit i ove godine biti 4,5 odsto BDP.

Igra štapa i šargarepe

Istorija odnosa Međunarodnog monetarnog fonda i Vlade Srbije u poslednjoj deceniji je stalna igra štapa i šargarepe. Toga su svesne obe strane. Vlasti obećavaju smanjenje deficita i reforme pre potpisivanja aranžmana uz dopuštanje stranog nadzora dok nakon toga ispunjavaju minimum zahteva samo delimično. MMF za uzvrat nudi otpis dugova i stend baj aranžmane praveći se da ne vidi neiskrenost i nespremnost vlasti da se ispune obećanja.

Predstavnici fonda dugo su ukazivali na neodrživost pumpanja potrošnje iz jeftinih kapitalnih priliva i duga – bili su potpuno upravu.  Sa druge strane, vlasti su koristile MMF kao glinene golubove, ono malo reformi što je doneto pod pritiskom fonda bilo je opravdano kao neizbežna obaveza prema stranim partnerima. Sasvim suprotno, MMF nikada ne dolazi nepozvan. Fond prihvata svoju ulogu želeći da ipak zadrži kakav takav uvid u rukovođenje javnim finansijama. Ekonomski savetnici vlade i tek poneki političar svesni su da saradnja sa MMF-om može da služi kao sidro nasuprot bujice rastućih javnih rashoda.

Iako realano loši đaci, počeli smo da se ističemo u razredu jer su drugi delikventi, poput Grčke i Italije dobili ukor pred isključenje. Sve dok je situacija u drugim zemljama alarmantna MMF neće previše mariti za poštovanje dogovora ukoliko nije ugrožena fiskalna stabilnost. Uz sadašnje stanje javnih finansija i nivoa javnog duga ostaje nam još nekoliko godina do zaoštravanja retorike i zahteva.