Ne bih da sudim šta su bili razlozi za vojnu intervenciju zapadnih saveznika nad Libijom. Kad god se dogodi slična situacija najlakše je čuti objašnjenje da je sve to zbog nafte. Pružiću par podataka i razmišljanja koja potvrđuju da nafta svakako nije povod za mešanje SAD.
Prvo, malo ljudi zna da SAD pokrivaju dobar deo svoje potrošnje nafte (oko 38%*). Zapravo kada se posmatraju naftne prerađevine SAD je prošlog meseca bila prvi put u suficitu razmene za poslednjih šezdeset ili sedamdeset godina. Dakle, Amerika zavisi od nafte manje nego što prosečan kafanskih teoretičara misli.
Tačno je da Libija ima ogromne potvrđene zalihe nafte (47 milijardi barela). Međutim u razmerama međunarodne proizvodnje Libija je mali igrač sa udelom u svetskoj proizvodnji od svega 1,5 do 2%. Ono što je mnogo bitnije, udeo Libije u uvozu nafte u SAD je na nivou statističke greške. Da je celokupan izvoz Libije bio usmeren samo u Ameriku, to ne bi bilo dovoljno da porkije ni 15% uvoza u SAD. Pet najvećih trgovinskih partnera SAD u uvozu nafte (Kanada, Saudijska Arabija, Meksiko, Venecuela i Nigerija) pokrivaju oko 70% ukupnog uvoza (primetite da Libija nije ni u 15 najvećih izvoznika). Da je Libija bilo kad prestala da izvozi naftu, kompanije iz bilo koje od navedenih zemalja bi Americi mogle da isporuče razliku u roku od mesec dana. Čak i u OPEC-u, Libija je mali igrač. Dakle, svi podaci pokazuju da je nafta u Libije od tako malog značaja za privredu SAD da je potpuno neverovatno da neko diže avione, troši ogroman novac na intervenciju, zbog vrednosti nafte koja je na nivou statističke greške. Za SAD bi bilo logično da napdnu Libiju zbog nafte koliko i Nemačkoj da bombarduje Srbiju zbog fabrike Zastave koja ugrožava interese nemačkih automobilskih proizvođača.
Da bi se neka naftna kompanija dokopala izvora u Libiji morala bi da reši nekoliko problema. Prvo mora dobiti pravo upravljanja nad naftnim poljima. Ili kao vlasnik (od te priče nema ništa jer će na vlast doći ili muslimanski fundamentalisti ili neka nova hunta ili neki treći socijalista a ko od njih će želeti da privatizuje "strateški nacionalni resurs") ili kao trajni korisnik (što bi podrazumevalo SAD upravu koja je nemoguća bez kompene okupacije o kojoj takođe ni govora). Drugo, zašto bi ijedna kompanija ulagala u Libiju koja trenutno oslikava političku anti-stabilnost sa mogućnošću izbijanja novog građanskog rata i novih spaljivanja rafinerija. Pored toliko zemalja sa mnogo više i bliže nafte ne vidim razlog zašto bi se ijedna naftna kompanija kockala sa Libijom.
Zaključak: Libijska nafta je toliko nebitna za privredu SAD da ne postoji logičan splet okolnosti u kojima vlada SAD ima ekonomski interes da bombraduje Libiju zbog nafte.
*Podaci za Septembar 2011.
Da li je logično očekivati da i ostali saveznici, Francuska i Velika Britanija recimo (ili Belgija koja je odluku o ulasku u rat donela s vladom u ostavci) nisu bili vođeni motivom nafte?
ReplyDeleteZato su i primenili taktiku snabdevanja "pobunjenika", umesto direktne intervencije. Slazem se , mada mislim da je namera ipak malo dublje prirode. Ako se uzme u obzir talas "pobuna" u arapskom svetu, mislim da se priprema nešto veće od interesa vezanih za neku zemlju konkretno.
ReplyDeletePrvo moram da kazem da imas dobar osnov za malo dublje razglabanje. Ali ti ne posmatras dovoljno ceo taj region. I ne posmatras kako taj region koi ima 55% nalazista nafte u svetu. Treba malo dublje da se zanimavamo po ovim pitanjem. Ovo e kratkorocno i nije dovoljno. SAD su krenuli u promeni cleog regiona a ne samo Libija. Jer Libija nije znacajna sam po sebe za SAD. Ali kao deo tog regiona je veoma znacajna. Znaci treba da se uradi jedna ekonoska analiza za uticaj Bliskog istoga na svetskim berzama i da se vidi kako on utice na sve nas a posebno na ljude sa Balkana.
ReplyDeleteIzvinjavam se ako imam nekih gramatickih gresaka jas nisam Srbin. Pozdrav svima iz Skopje (R.Makedonija)