Danas je stigla vest sa sajma automobila koja me nije nimalo iznenadila. Država Srbija će subvencionisati kupovinu Fiata 500L sa 3000 evra za oko 5000 vozila za domaće kupce. Vest nije nikakvo iznenađenje jer je do pre dve, tri godine država subvencionisala Zastavu 10, kroz potrošačke kredite, sa prvo 1000 a posle i 2000 evra. Drugo, pošto je cena prema kvalitetu bila besmisleno visoka za domaće kupce, naravno da je morala da padne subvencija ako bi Dinkić želeo da se barem poneki auto nađe na ulici. Inače bi reklama bila mnogo manje efektivna.
 |
| 10 900 evra, za srpske domaćine |
Smatram da je ovo jedan u nizu veoma štetnih poteza. Štetno je bilo to što je osam godina pre nvogod dolaska Fiata, Zastava držana na subvencijama i aparatima kada je mogla da se ili proda ili likvidira. Trošku posedovanja fabrike danas, treba dodati i gorepomenute subvencije za Zastavu10, pa 230 miliona evra koliko je država uložila u zajednički poduhvat, jedan kraći autoput (koji nije bio neophodan), i još niz sitnijih troškova poput oprosta poreza na profit i sl. Takođe, tu je i sporna "ekološka taksta" za "starija" vozila koja je zapravo bila namenjena jačanju konkurentske pozicije Zastave10 dok se ne rasrpoda lager. Najnoviji trošak je i ovih 15 miliona evra za subvencije za domaće kupce.
Treba reći usput, da bi ovakva mera bila strogo zabranjena u EU, zbog narušavanja konkurencije na zajedničkom tržištu. Pokušavajući sličnu stvar, za Volkswagen, Angela je dobila packe od Komisije, a Francuska je morala da menja zakon o industriji zbog pokušaja da pomogne tri domaća proizvođača. Naravno, domaće autokuće su se pobunile jer su se ozbiljno pripremale za ovaj sajam automobila upravo u kategoriji Fiata 500L.
Bilo bi sjajno izračunati ukupni efektivni i oportunitetni (ekonomski) trošak današnje fabrike FAS (Fiat Serbia), koji je mogao da bude izbegnut još tamo 2004. godine sa rasprodajom ili zatvaranjem fabrika. Moja najbolja procena bez detaljne analize je da je ukupni ekonomski trošak najmanje pola milijarde evra. Ako predpostavimo da je Fiat doneo oko 10.000 novih radnih mesta u Srbiji (direktno između 3 i 4 hiljade), to znači da je ugrubo svako radno mesto koštalo 50.000 evra. Mislim da je jeftinije bilo dati ljudima 5 ili 10 puta manje u otpremninama, pre 9 godina, kada je još bilo para od privatizacije, nego da su svi građani Srbije taoci milionskog (privatnog) projekta Mlađana Dinkića koji dugo i dobrano filujemo parama.
"Ovakva mera bila strogo zabranjena u EU, zbog narušavanja konkurencije na zajedničkom tržištu" - ključne reči.
ReplyDeleteVeoma interesantan tekst, taoci upravo...
Ovaj tiranin Dinkic svaki ekonomski problem rijesava povecanjem javne potrosnje, a ovaj neprofitabilni investicioni projekat pokusava da odrzi na sve nacine, jer mu je to jos jedina preostala, lijepo upakovana zabluda, kojom pokusava opravdati svoju demagogiju.
ReplyDeleteTačno, 100%. Sve mi to lepo plaćamo. Dozvoljava mu se da i dalje uništava ekonomiju. Još nije sve gotovo.
DeleteOportunitentna korist likvidiranja gospodara subvencionisanja izuzetno je visoka. Jer taj prirodnim putem otici nece.
ReplyDeletePoslednji komentar je neprimeren naravno, ali slažem se da bi Dinkić morao da ode u političku penziju što pre.
ReplyDeleteDok je još nešto ostalo.
DeleteS obzirom da je konkurencija poludela i protivila se subvencionisanju jasno je da je za tu cenu 500L postao jako dobar izbor. Sve što je rečeno u tekstu nije tačno. Izračunajte koliko godišnje košta Srbiju uvoz automobila pa ćete videti koliko je uvoz automobila isplativ. Biće pre da bi ovi koji pišu ovakve tekstove želeli da država njima dotira jer im prodaja opada.
ReplyDeleteAjde budite jako pametni pa iznesite cifre koliko godišnje košta uvoz automobila.
A po čemu je uvoz automobila loš? Zašto je loš uvoz čačkalica? Ili bebi opreme? Ili lekova? Zar ne bi bilo bolje da nismo uvezli računare na kojima pišemo ove komentare?
ReplyDeleteUvoz nije los ako moze da se plati. A ako ostavljamo dugove deci pa njima unistimo zivot a mozda i unucima onda to sigurno nije dobro pa ma sta uvozili i ma koliko to bilo humano, pametno, lepo. Posle jedne decenije tržišne ekonomije, librealizacije uvoza pogledajte gde je Srbija, kakva je platežna moć građana, i koliki su dugovi Srbije i ko će to otplatiti i kada.
ReplyDeleteRačunari se uvoze ali u Srbiji postoji i dobar autsorsing (outsourcing) koji čisto unosi pare. Da li je takav slucaj sa ostalim granama? Koliko kostaju računari koji se uvoze iz jedne "nedemokratske", "netržišne" dalekoistočne zemlje?
To što države potpomaže proizvode koji mogu da se izvezu to je dobro za uvoznike.
Ne može da se uveze ništa dok nema novca sa kojim se to plaća. Osnovni princip platnog bilansa. Uostalom, ako odete u radnju, teško možete kupiti nešto ukoliko ne platite, sada ili na odloženo. Isto važi i za međunarodnu rezmenu.
ReplyDeleteO liberalizaciji i tržišnoj ekonomiji u poslednjoj deceniji je smešno raspravljati zaista. Svejedno, poenta priča uvoz nije loš niti je dobar, već je prosto zbir kupovine. Ljudi kupuju stvari zato što im trebaju a imaju da plate. Vrlo jednostavno.
I tako smo došli do preko 40 milijardi duga a stara Jugoslavija je imala 20. To je jako dobar sistem u kome se zadužiš preko 40 milijardi dolara i na kraju nemaš nijedan svetski konkurentan proizvod a eto ljudi opet primaju plate i imaju para da plate najkvalitetniju inostranu robu. Vrlo interesantno. Mozda bi trebalo da se ugledamo na Kipar. Oni ama baš ništa neproizvode a imaju "sjajan" bankarski sistem. Kipar kao jedna moderna zemlja sigurno zadovoljava osnovni princip platnig bilansa.
ReplyDeleteJa nisam neko ko radi na proizvodnji 500L i nepripadam nijednoj stranci, namam ama bas nikakvu korist od proizvodnje 500L ali ipak mislim da je 500L trenutno jedan od konkurentnih srpskih proizvoda (pored outsourcing-a).
Nekada su mi pričali kako imamo jako kvalitetnu hranu pa se izvozom hrane može pokriti ceo uvoz.
Posle 10 godina mi saznajemo da nemožemo ni Mleko da napravimo po standardima Evropske Unije. Sigurno ste svi čuli za aflatoksin. A treba pomenuti da i mlekare koje su privatizovane i koje su kupili svetski proizvodjači hrane isto proizvode mleko sa povećanim sadržajem aflatoksina.
Ako neko misli da 500L nije konkurentan proizvod neka navede neki drugi konkurentan proizvod koji može da zaposli hiljade ljudi.
Ovakve diskusije bi trebalo voditi u pravcu šta je to drugo bolje da se pomaže od strane države i šta to može da postane konkurentan svetski proizvod. Bilo bi jako lepo kada bi se još navele cifre u milionima dolara ili milijardama koje bi neki proizvodi ili usluge mogli da zarade na inostranom tržištu.
Da li neko zna kako bi trebalo urediti proizvodnju 500L pa da on košta 8000 evra? Da li bi tada bio konkurentan?
Da li se zna koliku je zaradu ostvario 500L na inostranom tržištu i koliko je novca od njega ušlo u Srbiju?
Postoji li nešto drugo što na inostranom tržištu zaradjuje više novca i unosi više novca?
Kada bi imao odgovor na ova pitanja onda bi mogao da razmišljam o ciframa koje su pomenute u članku?
A zašto nebismo malo pomenuli i most u Beogradu sa pilonom (pilon koji je u oblacima). Koliko je on koštao i kada će se vratiti ta investicija.
Ako je zaduživanje nemoguće jer nema privatnih banaka i kapitala, a onda otvoriš kapitalno tržište, normalno je da se ljudi zaduže. Pritom kroz čitave devedesete ljudi u Srbiji su bili obespravljeni od normalnog standarda, pa su posle kupovali belu tehniku, televizore, kola i sl. Elem, zaduživanje nije loše.
ReplyDeletePošto vidim da te ne zanimaju argumenti izneti u članku ne vredi polemisati. Jer zaista ako jedno radno mesto košđta 50-60 hiljada evra, teško je govoriti o konkurentnosti. Kada bi svoju firmu tako vodio bankrotirao bi za mesec dana, uz takve ekonomske troškove, ma koliko novca prihodovao.
Sve što komentarišete su gole činjenice. Nije teško proveriti, a nije potrebno ni znanje ekonomije, nego proste računice.
DeleteAli najčešće, zanje ekonomije pomaže da se setim svih važnih faktora u bilo kojoj ekonomskoj pojavi
DeleteЈа само видим да су после ове мере пале и цене других аутомобила.
ReplyDeleteДа ли је то лоше за купце у Србији или добро?
Или би можда купци требали да сами дају више пара увозницима за своје аутомобиле да јадни увозници као стуб Српске привреде не би и имали
мањи профит?
Prestane da gledaš samo ono što se vidi i probaj da pronađeš, logikom, analizom i toeriom ono što se ne vidi. Dakle, tih 15 miliona evra za subvencije je koštalo 6,25% godišnje na zajam, koje će platiti isti ti ljudi koji žele da kupe auto. Drugo koliko gubitaka će imati uvoznici automobila? Ti uvoznici troše i kancelarijski materijal, zapošljavaju ljude, šta se dešava posle? Pa treba uračunati i još 60.0000 po radnom mestu (procena odozgo + subvencija za zapošljavanje) kao minimum za podržavanje FAS poslednjih 5 godina. To što je teško sabrati te troškove otežava da se vidi, ali toršak je realan i ide iz tvog i mog džepa. Dakle ti ljudi koji su dobili popust od par hiljada evra su sve to već unapred ili unazad platili. I što više država potroši to će više platiti kroz druge troškove i mehanizme
ReplyDeleteA sta treba,da ceo jedan grad od 200000 stanovnika ode u propast.Pa ljudi mi ceo zivot finansiramo Beograd pa nikom nista.Dosli smo u situaciju da samo Bg zivi a mi ostali, kom koji mili moji.Treba da se subvencionise i Kragujevac,i Nis,i Leskovac,i Pirot,i Valjevo,i Subotica i cela ostala Srbija koja je godinama bacena u senku Beograda,i koja je dosla na rub propasti.
ReplyDeleteKao prvo po radnom mestu daju 10000 a ne 60000. Ovo je klasicna igra brojki ekonomista koji zbrajaju babe i žabe pa na kraju ispada svašta a cilj je pokazati kako u Srbiji nemože ništa da se proizvodi i da sve treba da se uvozi. Tih 10000 uglavnom se uloži na izgradnju hala pa opet se potroši u Srbiji. Sa ovakvim računicama još ćemo doći do zaključka da ustvari Fiat i neproizvodi automobile već uništava materijal od kojeg se prave automobili pa mu zato država daje pare.
ReplyDeleteVidim ovde još jednu dezinformaciju a to je 6.25% godišnje na zajam. Sajamska kamata na kredit je 2.01%. Ako date učešće 5000Eur i trazite kredit od 5886.6Eur onda trošak kamate koju banci vratite posle 5 godina je 302.56Eur. Voleo bi da su ovakvi i stambeni krediti, verovatno bi onda više ljudi kupovalo i stanove.
I opet se priča samo koliko je država uložila a nema podatka koliko je država dobila od izvoza automobila.
Dajte barem jedan podatak koliko je para od izvoza automobila ušlo u Srbiju.
Ja samo mogu da zaključim da je za 10900Eur 500L jako dobra ponuda čim su uvoznici digli toliku frku.
Bezveze je da ne pročitate tekst a još me optužuješ za dezinformacije. U tekstu lepo piše da je ovo ekonomska računica troška a ne iznos subvencije.
ReplyDeleteTakođe, kada govorim o kamati na zajam ja govori o tome koliko je država platila da bi imala da pokloni te subvencije a to je bilo po kamati od 6.25% na 10 godina za svaki dinar subvencije.
Država nije dobila ništa još od izvoza automobila, odrekla se doduše mnogo prihoda, a mogla bi da dobije samo udeo u profitu FAS. Ako ga bude naravno, jer automobile tek treba prodati.