Novi ministri u Utisku nedelje

Komentar sledi uskoro.

Kako osnovati firmu u Srbiji?

Proteklog meseca sam osnovao firmu (kao preduzetnik) pa želim da podelim sa čitaocima iskustva i savete o proceduri i troškovima. Ukratko, osnivanje firme u Srbiji relativno je jednostavno, nije skupo a procedure nisu komplikovane. Naravno, postoji prostor da sve to funkcioniše brže i bolje, ali rekao bih da birokratija nije prepreka osnivanju firme. U poslovanju svakako je priča malo drugačija no o tome drugom prilikom.

Pravna forma

Kada osnivate firmu, u suštini, postoje samo dve pravne forme između kojih je potrebno da izaberete. Možete osnovati preuzetničku radnju (odnosno prijaviti se kao preduzetnik) ili d.o.o. (društvo ograničene odgovornosti). Tri su ključne razlike: preduzetnička radnja je manje formalno pravno lice, pa je vođenje knjiga dosta jednostavno ili čak potpuno neobavezno (mada poželjno). Kao preduzetnik stoga, ne morate trošiti para na računovođu, ne morate plaćati PDV i porez na profit. Ovo vam se može isplatiti samo ukoliko vam paušalni porez bude previsok, no o tome ne brinite pre otvaranja firme. D.O.O. mora voditi detaljne knjige, podnositi izveštaje, a vlasnik plaća porez na pforit i kapitalnu dobit (zajedno 27.75% profita). Druga razlika je u tome da ako firma preuzme neke obaveze, preduzetnik odgovara za njih svom svojom imovinom dok vlasnici d.o.o. samo do visine vrednosti upisanog kapitala (praktično samo imovinom firme), a lična imovina je van dometa poreskih vlasti i poverioca. Međutim, ako otvorite preduzetničku radnju i ne dignete kredit u banci, ne morate previše brinuti.

Treća važna razlika je sistem oporezivanja. Ako izaberete odgovarajuću pretežnu delatnost plaćate samo paušalne poreze. Visina ovih poreza je fiksirana nezavisno od prometa, što može biti problem kada su prihodi firme mali, ali i velika ušteda kada je promet viliki. Jedino morate paziti da ne pređete limit od 6 miliona dinara godišnje. Naplatu objedinjeno vrši lokalna jedinica poreske uprave pa je procedura plaćanja poreza mnogo jednostavnija nego za d.o.o. Situacija je ista za obe pravne forme, za sve dodatne radnike koje biste eventualno zaposlili.

Visina paušalnog poreza

U celom procesu osnivanja firme ovo ostaje najmanje transparentna tačka. Toliko malo transparentan da kada sam pitao inspektorku koju mi je dodelila poreska uprava, ona sama nije bila sigurna koliko rešenje mogu da očekujem. Ipak na ovom linku imate detaljnije objašnjenje šta je zapravo paušalni porez i na koju osnovicu se obračunava. U dnu strane nalazi se i kalkulator po kojem možete pokušati da procenite svoj budući porez. Na to dodajte još jedno 3 hiljade za firmarine. Najvažnije je znati osnovicu na koju se posle primenjuje ista stopa oporezivanja kao za ugovor o radu (ukupno 47.9%). 

Poresko rešenje se čeka minimum 6 meseci kada se plaća se ukupan iznos poreza za 6 meseci, a posle se plaća mesečno. Zbog toga je veoma važno da od samog početka počnete da ostavljate pare sa strane za poreze, iako vas uprava još ne zadužuje. Ja sam dobio informaciju iz više izvora, pa i od inspektorke, da je dovoljno da ostavim 20.000 dinara sa strane za svaki mesec poslovanja da budem miran, a da postoji mogućnost da iznos bude i manji. Raspitajte se kod svog poreskog inspektora.

Potpuno nevezana fotografija koja ima ulogu da preseče nepregledne redove teksta i smiri čitaoca

Procedura

Pošto sam osnovao preuzetničku radnju onda ću samo ovu precuduru da detaljno opišem. Pre početka opremite se jednom fasciklom u kojoj će te držati sve papire, strpljenjem i dobrom voljom. Svaki dokument koji dobijete od bilo koga, stavljajte u pomenutu fasciklu i odmah možete napraviti kopije jer će vam trebati.

Mada se to ne vidi na sajtu toliko, Agencija za privredne registre (APR) je verovatno najefikasnija i najnaprednija javna institucija u Srbiji. Za osnivanje firme potreban jedan odlazak i ne više od 15 minuta posla. Ako se pravilno organizujete sve može biti gotovo za nedelju dana i uz samo dva ili tri izlaska iz kuće:

Korak 1 - Na sajtu APR proverite da li je ime za firmu zauzeto. Skinite formular za prijavu i popunite u dva primerka. Na putu za APR (Brankova ulica, tačno pre mosta), fotokopirajte ličnu kartu. Ako ste prijave pravilno popunili sve je gotovo za 15 minuta. Rešenje se zvanično čeka 5 radnih dana, ali realno može vam stići i za dva dana, obavezno poštom. Dobićete rešenje o registraciji pravnog lica kao i rešenje iz poreske uprave koja vam je dodelila PIB (poreski identifikacioni broj). Dok ne stigne rešenje taman se možete raspitati na internetu i telefonom koliko košta održavanje računa u banci za preduzetnike. Važno je da nađete najpoboljniju kobinaciju usluga (devizni i dinarski račun, e-banking, m-banking, kartica šta god vam treba) po što nižoj ceni mesečnog održavanja računa.

Korak 2 - Kada stignu rešenja iz APR, možete otići do pečatoresca (sve papire nosite sa sobom). Nakon što naručite pečat, idite do knjižare da kupite tri OP obrazca. Usput kupite i dve poreske prijave za preduzetnike (DDG1 obrazac), trebaće vam za kasnije. OP obrasce popunjavate i overavate u opštini gde plaćate i taksu. Ova besmislena i skupa procedura je po zakonu neophodna da biste otvorili račun u banci. Dok završite u opštini taman je i pečat gotov. Nakon št preuzmete pečat idete u željenu banku da podnesete zahtev za otvaranje računa. Ako je procedura u banci brza sve je gotovo za pola sata mada u nekim bankama mora da se dođe narednog dana (zbog provera koje traju po nekoliko sati). 

Korak 3 - Kada dobijete broj računa u banci, istog ili narednog dana, spremni ste za poslednju stanicu - poreska uprava. Pogledajte na internetu gde se na vašoj opštini nalazi poreska uprava jer nije uvek u zgradi opštine. U poresku upravu nosite kopije svih papira koje ste do tada dobili zajedno sa originalima. Tamo popunite dve ranije kupljene prijave (ako ne umete sami raspitajte se na pisarnici, veoma je jednostavno). Važno: na poslednkoj strani obe prijave u polju napomene napišite da želite da plaćate paušalni porez. Bez toga ćete biti u obavezi da vodite poslovne knjige.

Ako u korak 2 krenete ujutru, a u banci završite za sat vremena, onda možete spojiti korak 2 i 3 u jedan radni dan. Kada podnesete prijavu u poreskoj, dobijate ime i telefon svog poreskog inspektora kod koga možete da se raspitate o visini poreza.  

Troškovnik za osnivanje preduzetnika:

Evo i spiska svih troškova potrebnih za osnivanje firme:

- taksa za prijavu firme u APR         1.200  RSD

- 3 OP i 2 DDG1 obrazca                    60  RSD

- taksa za overu potpisa                  1.000   RSD

- provizije u banci                              140   RSD

- pečat                                            1.500  RSD (može i jeftinije ako čekate i nije u kućištu)

- fotokopiranje                                   300  RSD

zaokružene računice

______________________________________

                                                   = 4.200  RSD

Za otvaranje d.o.o. procedura je nešto složenija i skuplja. Pre koraka 1 potreban je osnivački ugovor između svih vlasnika. Između koraka 2 i 3. morate potpisati ugovor sa agencijom koji će vam voditi knjige (što košta do 100 evra mesečno). Ako biste da otvarate d.o.o možda je najpametnije da se obratite nekoj od agencija koje to rade kao uslugu.

Na kraju, svim potencijalnim preduzetnicima želim da poručim da samo osnivanje nije problem i ne sme biti prepreka u otvaranju biznisa. Ako imate sigurne poslove, koji vam preko honorara mogu doneti 600 i više evra, i ako poslodavac želi da vam plaća bruto (njemu isti trošak), osnivanje firme je sigurno dobra ideja. Ako imate ideju kako da stignete do tog nivoa opet otvorite firme, ne možete previše izgubiti a iskustvo je neprocenljivo. Ako imate nekih pitanja, biću vrlo raspoložen da pomognem koliko je u mojoj moći. Srećno!

Napad na Siriju

Juče je došlo do obrta u iščekivanju vojne akcije na Siriju. Britanski parlament sa tesnom većinom nije podržao volju premijera Cameron da britanska vojska interveniše. Premijer je poručio da, iako snažno veruje u opravdanost vojne operacije, odluka parlamenta odražava volju građana i da će tu volju poštovati. Dakle šta god odlučio Obama, Britanija neće učestvovati u bombardovanju.

Sa druge strane Atlantika Obama je poručivao danima da više nije pitanje da li će biti operacije nego kada. Time je Obamina administracija rešila da se, po cenu kršenja ustava, umeša u građanski rat u Siriji. Po Ustavu SAD, federalni predsednik je vrhovni komandant vojnih snaga, ali nema autoritet za objavu rata. To pravo je zadržano u Kongresu koji jedini po ustavu može objaviti rat bilo kojoj zemlji. Od Drugog svetskog rata, to pravilo ustava kršeno je više puta (poslednji put napadom na Libiju). Ovde vidimo jednu veliku razliku između Camerona i Obame.

Smatram da je strašna činjenica, ukoliko je tačna, to što je Asad upotrebio hemijsko oružije protiv svog naroda, civila. Vojna intervencija čiji bi cilj bio da spreči dalju upotrebu hemijskog oružija bi po mom mišljenju bila legitimna i opravdana čak i bez blagoslova Saveta bezbednosti. Međutim, mislim da ni SAD ni Britanija, ne bi trebalo da se uključe u konflikt u Siriji. Prvo zato što uopšte nisam siguran da je strana vojska, bez kopnenog prisustva, sposobna da spreči dalju upotrebu hemijskog oružija. Drugo, nisam siguran da građani bilo koje zemlje na zapadu poznaju situaciju dovoljno da bi mogli da donesu razumu odluku da li je poželjno birati strane u građanskom ratu. Kao i u Libiji, SAD bi intervencijom izabrale stranu, ali nama ništa ne garantuje da će posle svrgavanja Asada doći do uspostave mira, i da na vlast neće doći još veći fundamentalisti i protivnici demokratije. Ako bi nepoželjni ishod zaista nastupio, time bi vojnom intervencijom SAD sebi napravile veći bezbednosni problem u budućnosti. Ovaj scenario se potvrdio više puta u skorioj istoriji. Možda bi najbolje u ovoj situaciji bilo da se SAD i Britanija prosto ne mešaju u građanski rat jer je pitanje koliko, u dogom roku, zaista mogu da pomognu, vojnim intervencijama, demokratizaciji Bliskog istoka. 

Iapk, Obama je sada u pat poziciji. Ako ne naredi bombardovanje izgubiće kredibilitet i prema političkoj i vojonoj eliti u SAD ali i u svetu. Pogotovo će izgubiti kredibilitet prema pobunjenicima u Siriji, pa je pitanje koliko će SAD moći da ima uticaja na njihovo demokratsko usmerenje nakon eventualne pobede u građanskom ratu. Sa druge strane ako napadne, to će učiniti protiv volje najbližih saveznika, verovatno protiv volje građana SAD i svakako uz obnovu tenzija u odnosima sa Rusijom (koji su već duže na niskoj grani tokom Obaminog predsednikovanja). 

Stažiranje u Istraživačkoj jedinici LibeK-a

Naša partnerska organizacija, a mogu reći i saradnici i prijatelji iz LibeK-a organizuju ove godine po prvi put Istraživačku jedinicu u svom okviru. Njen glavni cilj biće istraživanje ekonomskih politika i predlozi ekonomskih reformi. U okviru istraživačke jedinice se otvraju dva slobodna mesta za stažiranje od godinu dana, sa početkom u oktobru. Možete pročitati ceo tekst konkursa ispod. Club von Neumann će pružiti podršku ovom projektu preko kreiranja i sprovođenja programa obuke i podizanja kapaciteta mladih istraživača. Izabranim stažistima obećavamo kvalitetan program i dosta krvi, znoja i suza ali zato dosta novog znanja. Javnosti obevaćamo kvalitetne radove mladih istrraživača saradnika koji će, nadamo se, malo uzdrmati učmalost javnosti i ponuditi dobra rešenja za nagomilane probleme. Širite vesti!

KONKURS ZA ISTRAŽIVAČKU JEDINICU

UTORAK, 20.08.2013.

Objavljujemo da je zvanično počeo konkurs za našu ISTRAŽIVAČKU JEDINICU.

U okviru Istraživačke jedinice otvaraju se 2 slobodne pozicije za dvosemestralno stažiranje. Pročitajte ceo tekst konkursa.  

Libertarijanski Klub LIBEK pokrenuo je, od svog osnivanja 2008. godine, različite obrazovne inicijative od kojih su najznačajnije prerasle u tradicionalne programe - za srednjoškolce i društvene aktiviste (seminar Politika pojedinca) kao i za studente (Akademija liberalne politike). Uživajući ozbiljnu međunarodnu reputaciju, Libek je postao i stožerna organizacija za pokretanje pojedinačnih studentskih organizacija na raznim fakultetima "Studenti za slobodu" u okviru međunarodne mreže European Students for Liberty. Pored edukacije, Libek je centralna organizacija nove Fiskalne koalicije u Srbiji "Odbrani novčanik" koja se bavi javnim zagovaranjem političkih i ekonomskih reformi.

Kao deo svojih programskih aktivnosti i kao važan iskorak ka daljoj institucionalnoj izgradnji, Libek od ove godine pokrećeISTRAŽIVAČKU JEDINICU koja će se baviti analizom stanja ekonomije, ekonomske politike i javnih finansija. Rezultat rada biće predlozi reformi kroz zagovaranje javnih politika.

U okviru Istraživačke jedinice otvaraju se 2 slobodne pozicije za dvosemestralno stažiranje.

Tražimo:

• studente završnih godina fakulteta u Beogradu (prednost će biti ukazana studentima koji su polagali ispite iz ekonomije)
• snažnu motivaciju za rad i istraživanje
• poznavanje rada na računaru (Word, Excel, Powerpoint, Internet)
• visoke analitičke sposobnost
• želju za usavršavanjem i učenjem
• odgovornost i poštovanje rokova
• interesovanje za oblasti ekonomskih i društvenih nauka

Nudimo:

• znanje iz oblasti ekonomije i ekonomske politike koje se ne stiče na fakultetu
• iskustvo u stimulišućem radnom okruženju
• specijalizaciju u ekonomskoj analizi
• mentoring i konstantno praćenje napretka
• obuku o naprednom korišćenju potrebnih kompjuterskih alata i tehnika (eViews, SPSS, Excel)
• fleksibilno part-time radno vreme
• mogućnosti za objavljivanje tekstova u Internet i štampanim medijima
• mogućnost daljeg angažmana na projektima LibeK-a i povezanih organizacija
• posetu relevantnim institucijama, istraživačkim centrima i institutima
• mogućnost učestvovanja na regionalnim i međunarodnim konferencijama.

Program stažiranja traje dva semestra, od oktobra 2013. do oktobra 2014. godine, a odvijaće se u posebno za to opremljenim prostorijama Libek-a. Stažiranje podrazumeva pored programa obuke i pisanje stručnih tekstova u različitim formatima te finalnog rada na odabrane teme pod supervizijom mentora. Od stažista se očekuje da, u skladu sa svojim interesovanjima, uzmu učešće u ostalim aktivnostima Libeka. Program ne uključuje novčanu nadoknadu, ali takođe ni nikakve poslove kancelarijskog karaktera. Svrha je da se proširi znanje studentima koje oni drugde ne mogu da dobiju i da im se pomogne da postanu stručni u datim oblastima. Vreme koje se očekuje da stažisti posvete poslu iznosi oko deset časova nedeljno (uključujući vreme provedeno u kancelariji i izvan nje). Izabrani kandidati će, takođe, pohađati i stručni šestomesečni kurs o modelima i tehnikama društvenog istraživanja koji se odvija u sklopu Libekovog projekta Građani za prosperitet, a koji će ih dodatno obučiti da se bave izučavanjem društvenih fenomena.

Ako želiš da budeš deo mladog i uspešnog tima u razvoju, daš svoj doprinos razvoju društva kroz analizu problema i preporuke za njihovo rešavanje, imaš želju za učenjem i napredovanjem, prijavi se! Pošalji svoj CV i motivaciono pismo (na po jednoj strani) na istrazivacka@libek.org.rs do 15. septembra. Kandidati koji uđu u drugi krug izbora će biti pozvani na intervju. Ukoliko želiš dodatne informacije, možeš se raspitati na 069/222-09-08.

Larry Summers i konflikt interesa

Kako sada stvari stoje došlo je do promene na čelu liste mogućih kandidata za predsednika saveta guvernera Fed. Larry Summers trenutno ima velike šanse da bude predložen i izabran. U suštini nije ne očekivano. Summers je bo rektor Harvarda i sa te pozicije je prekomandovan u savet Ekonomski savet Baraka Obame. Takođe je radio i u prethodnog demokratskog predsednika Klintona. Sa strane ekonomske teorije, on je pripadnik neoklasične, neokejnzijanske škole a u ideološkom smislu je pravi socijal-demokrata te se sve u potpunosti slaže. Postoji šansa da i Paul Krugman bude zadovoljan takvim izborom. 

Drugi, možda ne toliko važan faktor za sam izbor, koliko za perspektivu delovanja Summersa kao šefa Feda je njegova povezanost sa Wall Streetom. U ovom linkovanom tekstu možete naći dosta informacija o tome kako je sve Larry Summers povezan sa finansijskim establišmentom. On je dobar prijatelj, svetnik i saradnik više fondova i firmi iz finansijskog sveta, dosta je radio sa Goldman Sachsom. Summers (71. Secretary of the Treasury) je usko sarađivao sa ljudima kao što su Henry Paulson (74. Secretary of the Treasury, ex CEO Goldman Sachs) ili Robert Rubin (70. Secretary of the Treasury, ex Citigroup). Jedna stvar deluje sigurno - ako Summers zameni Bernankea, ne možemo očekivati promenu monetarne politike. Finansijski sektor će i dalje imati snažnu i stalnu podršku od Feda u obliku stalnog bail-outa bezvrednih papira. Finansijskom establišmentu sa Wall Streeta  i dalje će biti jako dobro.

6 Killer applications - The West and the Rest

Odličan video za jutarnju kafu ili popodnevnu pauzu. Sjajni Niall Ferguson priča o značaju institucija za ekonomski prosperitet, i identifikuje 6 ključnih institucija koje su učinile da Zapad pretekne Ostale, i zašto se taj trend ne nastavlja već se okrenuo. Ovaj TED talks nastup predstavlja skraćenu verziju njegove nove knjige Civilization: The West and the Rest (pogledajte prikaz knjige). Uživajte!

Novi ministar - stara priča

Povodom ove 'rekonstrukcije' Vlade se povela priča da treba neko od stranca da vodi resor finansija. Uvoz pameti je u redu ukoliko vi nju nemate i tu nije ništa novo. I danas Srbija uvozi ono u čemu oskudeva, od banana do kapitala, a pamet uvozimo najviše kroz tehnološki know how ali i kroz organizacionu kulturu. Država Srbija je u XIX veku uvozila ljude, naročito Srbe 'prečane' ali i dosta Nemaca, Čeha, Slovaka, Mađara, Slovenaca itd. Na primer, upravnik Državne štamparije je bio Filip Valer (Philip Walter) iz Efoldersbaha u Esenu (umro u Beogradu 1862, njegov je bio kasniji član Srpske kraljevske akademije nauka Mihailo Valtrović) koji su obavljali državne poslove. Kao što vidite, kažem 'država Srbija' jer mislim isključivo na one ljude koji su došli da rade u državnoj službi, bez onih koji su došli u Srbiju kao tadašnji Divlji zapad u potrazi za zaradom, pokrećući sopstvene poslove. Današnji uvoz stručnjaka bi bio opravdan samo ukoliko nema nikog od ekonomista koji bi bio u stanju da postavi dijagnozu problema srpske ekonomije i da rešenja. Ako je to istina, onda treba zatvoriti sve državne ekonomske fakultete i gomilu ekonomskih instituta. Većina ekonomista u Srbiji je već godinama zapenila pričajući o glavnim problemima srpke privrede, a to je pre svega javni sektor koji je preveliki, neefikasan i jednostavno preskup i ubija sistematski ono malo ljudi koji rade nešto korisno, ali njih niko nije slušao.

Kandidat za novog ministra finansija je dao nacrt svog predloga mera (videćemo da li će kandidat da postane ministar i da li če ovo zaista biti primenjivano). Much a do about nothing.

1. Nulta mera tolerancije prema neplaćanju poreza i tajkuni: mislim da ćemo ovde naići na razočarenje i da ovo neće doprineti poboljšanju stanja. Slažem se sa time da svi moraju da plaćaju poreze (bilo bi bolje da je u pitanju ista poreska stopa). Većina ljudi ne plaća poreze ne zato što neće nego zato što ne mogu. Poresko opterećenje u Srbiji je jako visoko što uz loš privredni ambijent (slaba tražnja, visoke kamatne stope, inflacija, kursni rizik itd) i ako se bude insistiralo na ovome bez smanjenja poreskih obaveza, samo će još više firmi biti zatvoreno. Ne znam tačno koliko 'tajkuni' plaćaju porez ali najveći poreski dužnici na listi Poreske uprave su državna preduzeća (aktivna ili u stečaju). Samim tim, nema puno nade da se nacedi nogo para jer bi onda država morala da plaća obaveze sama sebi.

2. Progresivna poreska stopa: ajme meni. Finansijski stručnjak umesto da se zalaže za flat tax kao nešto što može da pomogne hoće da uvede nešto baš suprotno.

3. Ubrzano izdavanje dozvola: ovo slušam već sa svih strana od uvođenja nogo Zakona o gradnji. 

4. Strateški partneri za javna preduzeća: a zašto ne privatizacija? Ovo je veoma problematično, jer ako na kraju završimo kao sa FAS-om ili Železarom nismo mnogo dobili. Privatizacija sa druge strane može dosta da sredi stanje u njima i da dovede do novog ciklusa investicija i zapošljavanja. Kratkoročno, taj privatizacioni prihod se može iskoristiti da se smanji zaduživanje. Jeste da će pare da se skrcaju na platice i penzijice jer tako hoće i narod i političari, ali ćemo barem tih par godina uštedeti na tome što ne plaćamo kamatu. Jedinu dobru stranu kod strateškog partnerstva vidim u tome što potenciojalni investitori znaju sa kim imaju posla i da bi malo njih bilo zainteresovano da preuzme te firme bez čvrstog obećanja da im se niko neće mešati u posao i menjati postoječu regulativu ili poreze. Ovo je za njih najsigurniji način da se tako obezbede.

5. Preduzeća u restrukturiranju: izgleda da će proći Dinkičev plan. On je loš jer je restrukturiranje bez restrukturiranja, najveći broj preduzeća koja zapošljavaju najviše radnika će ostati u ešalonu gde je navedeno da će država da im pomogne da pokrenu proizvodnju kroz subvencije, pa potom traže strateškog partnera. nešto detaljnije o tome sam pisao ovde (pretposlednji pasus). 

6. Povratak mladih stručnjaka: nije mi baš jasno kako ova mera ima veze sa javnim finansijama, osim možda kao još jednu slavinu iz koje će teći novac.

Sve u svemu, prilično razočaravajuće. Novi kandidat je od 6 mera dao jednu koja nema veze sa javnim finansijama, 2 mere koje nikako ne mogu biti nove jer svi ekonomisti u Srbiji kukaju za njima ali nije bilo ko da ih sluša tj nije bilo političke volje, 1 za koju sumnjam da će biti ispunjena i 2 za koje nisam uveren da će imati dobre rezultate.  

Gastarbajteri i kurs

Devizni kurs je kod nas jedna od omiljenih tema za razgovor. Vezano za devizni kurs postoji mnogo uvreženih mišljenja koja nemaju potporu u činjenicama a jedno od njih, moje omiljeno, jeste da na fluktuaciju u visini deviznog kursa u Srbiji tokom leta imaju uticaj srpski gastarbajteri koji dođu iz belog sveta i troše devize i da to znaju ljudi u menjačnicama i bankama i da nameštaju deviznikurs tako da leti  dinar bude jači da bi mogli da za istu količinu dinara kupe veću količinu deviza. Nekoliko puta sam već naleteo na ovo mišljenje pa moram da reagujem na njega. Ispod se nalazi tabela (podatke sam preuzeo sa sajta NBS) sa prosečnom vrednošću deviznog kursa u tri perioda: prolećnom (mart, april i maj), letnjem (jun, jul i avgust) i jesenjem (septembar, oktobar i niovembar).

Period	2005	2006	2007	2008	2009	2010	2011	2012
proleće	81.52997	86.96283	81.16853	81.62477	94.91097	100.5863	100.0682	113.2915
leto	83.6117	84.53337	79.4811	77.47217	93.23613	105.2331	105.2331	117.3342
jesen	85.53237	80.19	80.28487	83.5945	93.73467	106.9321	106.9321	113.6511

Tabela pokazuje ono što sam pretpostavljao da je logično tj da nema zajedničkog zločinačkog poduhvata između banaka i menjačnica da bi prevarile gastarbajtere. Jedine godine gde je došlo do fluktuacije deviznog kursa tako da dinar u leto ojača, da bi najesen oslabio su 2007, 2008. i 2012. dok je u ostalim godinama bilo drugačijeg dešavanja npr 2005. je iako je dinar oslabio u leto on nastavio da slabi i tokom jeseni a 2006. je jačao. Od ove tri godine u kojima se pojavljuju tendencije koje podržavaju ovu teoriju zavere fluktuacije 2007. nisu bile statistički značajne, 2008. je na devizni kurs znatno veći uticaj imao početak ekonomske krize koja je tada već počela da se pomalja a 2012. je proemena deviznog kursa najviše bila vezana za politička pitanja jer je baš taj period bio vezan za izbore i pravljenje vlade. Sve to pokazuje da ubeđenje da banke i menjačnice namerno šticuju kurs tokom leta da bi profitirale na radnicima u inostranstvu nikako nije tačno.  

Stara Evropa i Nova Evropa

U prošle dve decenije je bilo dosta rasprava na temu da li će doći do konvergencije ili divergencije stope ekonomskog rasta u Centralnoj i Istočnoj Evropi koja se politički približavala EU. Veliki broj diskutanata (a najviše među politikolozima ali je bilo i dosta ekonomista) tvrdio je da da će proces tranzicije ove zemlje ostaviti u neokolonijalnom statusu u odnosu na inostrane vlasnike kapitala tj najviše na Nemačku. They couldn't be more wrong. Pavle je ovde već pisao o tome kako se ekonomska moć unutar EU polako pomera sa Mediterana na Istok, mereno apsolutnim dohotkom. Ali opet su se izneverile nade i onih koji su mislili da će kada njihove zemlje budu ušle u EU odmah teći med i mleko ulicama Budimpešte ili Praga (to je jako lepo opislaa knjiga Ivana Berenda: Centralna i Istočna Evropa, čiji je podnaslov Od periferije Evrope ka periferiji Evrope). U ovom donjoj tabeli se može videti relativni dohodak evropskih zemalja per capita PPP u odnosu na EU 28 prosek, u godinama 2004. i 2012. Tabelu sam preuzeo sa Eurostat-a i potom modifikovao. Uzeo sam kao logične godine kada su zemlje Centralne Evrope postale članice EU, kao i najskorije podatke. Tabela govori sama za sebe.

GDP per capita in PPS
Index (EU28 = 100)
geo\time	2004	2012
European Union (28 countries)	100	100
Belgium	121	119
Bulgaria	35	47
Czech Republic	78	79
Denmark	126	125
Germany	115	121
Estonia	57	68
Ireland	143	129
Greece	94	75
Spain	101	97
France	110	108
Croatia	56	61
Italy	107	98
Cyprus	91	91
Latvia	47	62
Lithuania	52	70
Luxembourg	252	271
Hungary	63	66
Malta	80	86
Netherlands	129	128
Austria	128	131
Poland	51	66
Portugal	77	75
Romania	34	49
Slovenia	87	82
Slovakia	57	75
Finland	116	115
Sweden	126	128
United Kingdom	123	110
Iceland	131	112
Norway	165	195
Switzerland	138	160
Montenegro	:	42
Former Yugoslav Republic of Macedonia, the	27	35
Serbia	:	35
Turkey	40	56
Albania	:	30
Bosnia and Herzegovina	:	28

Kao što se može videti, zemlje Centralne Evrope su počele da prilično brzo sustižu jezgro Evrope. Razlog za to nije to što se osnovica spustila prijemom Bugarske, Rumunije i Bugarske jer se privrede tih zemalja uzete zajedno tek u nivou statističke greške u odnosu na ukupnu privredu EU. Razlog treba tražiti u višim stopama rasta koje su ove zemlje kontinuinirano imale. Najbolji igrači su defitivno naše voljene baltičke zemlje i Slovačka, mada su i ostale imale dobre rezultate. Turska je takođe jako dobro napredovala, i ako nastavi ovim tempom za deceniju ili dve neće više imati želju da se učlani u EU, ili to barem neće biti motivisano ekonomskim razlozima koji su za sada dominantni u tadašnjem političkom diskursu. Jako interesantne su Norveška i Švajcarska - iako se slučaj Norveške može pripisati ogromnim prihodima od nafte i gasa koji tu zemlju stavljaju u red rentijerskih zemalja - na sreću Norvežana, prvo su izgradili zemlju sa stabilnim političkim institucijama pa su potom našli naftu, umesto obrnuto kao Arapi - ipak je interesantan. Još bolji je slučaj Švajcarske, zemlje koja od prirodnih bogatstva ima sneg i alpsko mleko pa je napreduje mnogo brže nego EU u celini. Iz toga se može dosta toga naučiti, a to je da izgleda da se socijalizam na duge staze nikako ne isplati.

Hitler ekonomski socijalista

"Mi nemamo njihove kolonije, nemamo mogućnosti za međunarodne veze. Naš rajh, koji je tako natrpan a ima tako malo neophodnog za život, mora biti pažljivoi temeljno kultivisan i rukovođen. Mi ne možemo uspeti bez planiranja!" Adolf Hitler

Ovo je samo jedan od citata iz govora Adolfa Hitlera koji opisuje koliko je zapravo nacional-socijalistička vizija u ekonomiji bila slična sa socijalističkom viziom koju su poštovali najlući domaći neprijatelji nacista ali i koju poštuju mnogi današnji socijalisti.