Grčka će izaći/biti izbačena iz Evrozone. To je u najkraćem šta se može predvideti. Gotovo je izvesno da Grčki parlament neće izglasati novu vladu već će se ići na nove izbore. To će samo ubrzati bankrot. Povratak na drahmu neće ništa dobro doneti grcima jer će eksplodirati inflacija i neće moći da se zaduže nekoliko godina, možda i deceniju. No potonuće Grčke i dalje ne znači da evro odlazi u istoriju. Vrlo je razumno predvideti da kao politički, strateški pa na kraju i ekonomski projekat, evro jeste održiv u okvirima manjeg broja severnih zemalja koje su vodile relativno odgovorniju fiskalnu politiku, dok su Španija, Portugalija i Italija pred vratima. Mogla bi i Francuska da im se pridruži uskoro.
Evropska valuta nije moguća bez fiskalne unije što bi formiralo svojevrsnu ekonomsku uniju veću čak i od SAD. Međutim, za EU ne važi jednako raširena i jednostavna mobilnost kapitala a pogotovo je nesavršena mobilnost rada što su pretpostavke za prilagođavanja unutar privrednog sistema. Drugo, različite strukture privrede podrazumevaju različite privredne cikluse u zemljama članicama monetarne unije, što opet može izazvati međunarodne tenzije, etničke sukobe, velike migracije koje bi u korenu promenile strukturu i prirodu Evropskog kontinenta. Evro je dugoročno održiv jedino u okvirima "Sjedinjenih drava Evrope" kako je to Čerčil govorio. Ono što je zastrašujuće, ne postoji mehanizam koji bi zaštitio ekonomske i političke slobode, odnosno, vrlo je zamislivo da bi na takvu evropsku vlast mogli da dođu socijalisti. Pokušano je sa time više puta, svuda po svetu a ljudi nikako da nauče lekciju.
Kada se na kraju vratimo na Grčku problem je što i tamo ljudi neće naučiti. Ljudi u Grčkoj, očigledno, ne razumeju da se ne može živeti na tuđ račun i da je neophodno voditi odgovornu fiskalnu politiku. Zaista je tačno da deo krivice za krizu duga u Grčkoj leži na poveriocima, monetarnim vlastima i regulatorima, ali bez zaduživanja ne bi bilo ni krize.
No comments:
Post a Comment