3D štampanje i budućnost proizvodnje

Ako je verovati ovom predavanju sa TED-a budućnost dizajna proizvoda i njihove proizvodnje će izgledati ovako. Dizajneri u kompaniji formiraju osnovni koncept proizvoda i omoguće interaktivno prilagođavanje od strane krajnjeg potrošača, oblika, veličine, zaobljenosti, iskrivljenosti, u svim pravcima, dimenzijama i materijalima. To nije isto kao prilagođavanje proizvoda koje je danas moguće (biranje boja fudbalskog dresa preko interneta) već, naravno uz dovoljno poznavanje softvera, izrada i dizajniranje potpuno novih proizvoda. Tako prilagođen proizvod, unikatan, odlazi na 3D štampanje u lokalni proizvodni centar gde kupac odlazi da pokupi svoj proizvod. Pomenutao 3D štampanje je zapravo slaganje slojeva (molekula) nekog materijala na takav način da se seriom 2D preseka dobije konačan 3D oblik. To omogućava da se proizvedu svakakvi oblici, sa šupljinama, brazdama i u više površinskih opni koje se prepliću, što svakako nije moguće uz pomoć standardne tehnologije. Verovatno će ovi 3D štampači biti dovoljno mali i jeftini da ćete moći da na svom radnom stolu, štampate proizvode koje ste prethodno skinuli sa interneta. Danas možete da skinete muziku, knjigu, sliku sa interneta a sutra ćete moći da skinete penkalo, stonu lapmu, masku za mobilni telefon, igračke, deo motora automobila i ko zna šta sve još. 

Ukoliko bi 3D štampanje zaživelo kao rašireni metod proizvodnje, ono bi moglo u potpunosti da promeni izgled ekonomije u narednim decenijama. Celokupan proces proizvodnje znatno se skraćuje i pojednostavljuje. To znači da bi transport, pakovanje bili značajno manji troškovi u proizvodnji raznih proizvoda. Pritom, ekonomija obima dobila bi potpuno novo značenje. Sa 3D "štamparskom" tehnologijom nije više bitno da izbacite što veću seriju istih proizvoda kako biste ostvarili veliku ekonomiju obima, već je potrebno izbaciti što više proizvoda (a oni će najverovatnije biti raznih oblika i dimenzija) nezavisno od toga da li su u seriji ili ne. Sve ovo bi značajno smanjilo troškove proizvodnje, transporta, organizacije i skladištenja. 

Naravno, većina ljudi će sebi postaviti pitanje: Šta će biti sa svim ljudima koji rade kao radnici u fabrikama, vozači menadžeri skladišta ili pogona? Verovatno bi i uz 3D tehnologiju bilo potrebe za fabričkom proizvodnjom. Na primer, fabrika skida sa interneta delove, koji se 3D štampaju, a potom ih na traci radnici sklapaju u konačan proizvod. Sigurno će se otvoriti stotine novih vrsta poslova koje sada ne možemo ni da zamislimo i predvidimo. Na kraju, verovatno će kratkoročno mnogo ljudi morati da se prilagodi na nove uslove rada i života ali to je potrebno pri svakoj industrijskoj revoluciji. Kada je prvi put konstruisan automobil nisu svi vozači kočija odmah izgubili posao. Međutim od kako je automobil krenuo u serijsku proizvodnju ubrzo su svi kočijaši morali da nađu novo zanimanje. Tako i danas, odnosno sutra, značajno veći broj mladih će se obrazovati u oblasti dizajna, mapinstva, elektrotehnike kako bi zadovolji potrebe novih metoda proizvodnje. Istovremeno, budući radnici baviće se poslovima koji su tehnički mnogo zahtevniji od današnjih što će tražiti više veština i znanja. Tržište će već naći mesto za svakoga od nas.