Ko nas izdržava?

Prenosim vam moj novi tekst (strana 4) za nedeljno izdanje novosadskog Dnevnika.

Broj penzionera po prvi put je viši od broja ljudi koji plaćaju doprinose za penzije. Svaki zaposleni u privatnom sektoru izdržava petoro ljudi ukupno, dvoje koji primaju državnu platu ili penziju i troje u svojoj porodici.

Od početka krize krajem 2008. godine zaposlenost u Srbiji je gotovo stalno opadala. Zarade danas prima, formalno ili u sivoj zoni, oko 2 150 000 ljudi, odnosno za poslednje tri godine posao je u Srbiji izgubilo preko pola miliona radnika. Drugim rečima, do kraja 2011. godine nezaposlenost je skočila na 24 procenata. To je sumorna statistika tržišta rada i predstavlja pravu opomenu na alarmanto stanje srpske privrede.

Pogrešno je, pri tome, posmatrati ukupnu zaposlenost kao broj ljudi koji stvaraju vrednost i plaćaju doprinose. Jer, ljudi koji rade u javnom sektoru svoje plate dobijaju od poreza kojima oni doprinose znatno manje od privatnog sektora. Porezi i doprinosi koji se obračunavaju na plate u javnom sektoru samo su zapravo trasfer novca s jedne grupe državnih računa po ministasrtvima i javnim institucijama - na račune ministarstva finansija. No, taj novac ne postoji sve dok se ne prikupi kroz porez ili doprinos privatnog sektora.

A formalno zaposlenih u privatnom sektoru ima manje od 1.150.000 ljudi, pa kada se na to doda i siva zona, procene su da ukupna zaposlenost u privatnom sektoru ne prelazi million i po ljudi. Na drugoj strain su zaposleni u javnom sektoru (okvirno 630.000 ljudi) zatim penzioneri (njih 1.770.000), onda nezaposleni (650.000) is vi ostali koji su neaktivni na tržištu rada.

Predstavljeni podaci mogu se dalje interpretirati. Prvo, neodrživost državnog penzionog sistema dodatno je ogoljena činjenicom da je prvi put broj penzionera veći od ukupnog broja zaposlenih koji plaćaju njihove doprinose. Ovaj jaz se oslikava kroz produbljivanje fiskalnog deficita Srbije, koji je u poslednjih četiri godine prouzrokovao zaduživanje države od 6 milijardi evra! Deficit penzionog sistema je veći od ukupnog deficita budžeta i više se ne može porkiti prilivom deviza kroz privatizaciju preduzeća, doznake ili strane direktne investicije. Sve to dodatno opominje da je poslednji trenutak da se krene u reformu penzionog sistema, ma koliko to bilo skupo, jer je ovaj tempo zaduživanja za isplatu penzija prosto neodrživ.

Drugo, ukupno opterećenje neto plata, od oko 70 procenata, onemogućava da se trendovi tržišta rada promene. Umesto ideje da se smanje porezi i doprinosi, Vlada od svog formiranja fiskalne probleme rešava uvođenjem novih i povećanjem starih poreza odnosno zaduživanjem. Naravno, jedini način da se smanje porezi i doprinosi za osakaćeni privatni sektor jeste da država smanji svoju potrošnju. Ali to se jedino može postići, i to treba otvoreno reći, smanjenjem plata u javnom sektoru, otpuštanjem viškova iz uprave i javnih institucija, smanjenjem donacija, subvencija i pomoći državnim gubitašima preko njihove prodaje ili likvidiranja.

Krajnje je, naprosto, vreme da se javni sector suoči s realnošću. Jer, čitavu deceniju bio je povlašćen u odnosu na privatni sector, i preko stabilnije zaposlenosti i kroz za trećinu viših prosečnih plata od onih koji ga, zapravo, izdržavaju. Država bi takođe morala da se odrekne niza nadležnosti koje je do sada finansirala. Vlada više nema kapaciteta da šakom i kapom pomaže tajkune, pojedine industrije, činovnike na Kosovu, ekonomske ambasadore i mnoge druge besmislene i nepotrebne rasipničke poduhvate. 

Istnina, uslovi da se preokrenu trendovi nisu isključivo pod kontrolom domaćih političara. Fiskalna kriza, koja se širi svetom, prouzrokovaće recesiju do kraja godine, na šta alarmanto ukazuju procene MMF i finansijskih institucija. Međutim umesto da se štednjom i ubrzanim privrednim reformama pripremamo za novi talas krize, mi i dalje trošimo našu prošlost i budućnost naše dece kroz ubrzano zaduživanje. A posledice su dramatične: ukoliko se preterana potrošnja ne obustavi, sistem će se urušiti na takav nivo da će sadašnji nivo potrošnje izgledati kao pusti san.

Napomena: Većina podataka je predstavljena ugrubo (sa zaokruživanjima i procenama podataka za januar 2012.). Izvori: „KvartalniMonitor“ April-Septembar 2011, „Mesečni statistički bilten“ Republičkog zavoda za statistiku - Oktobar 2011.