Ovih dana, ponovo prelistavam Economics in One Lesson, Henry Hazlitt (1946). U ovoj knjizi ekonomski principi se na jednostavan i konzistentan način primenjuju na razne sfere javne politike i delovanja države. Iako je knjiga malo zastarela pa neke teme više nisu toliko aktuelne (barem ne u SAD - kod nas npr. ideja protekcionizma cveta), principi koje Hazlitt ističe su univerzalni i vanvremenski. Video koji sam postavio traje tri i po sata u okviru kojih razni profesori i istraživači razgovaraju o pojedinim poglavljima i temama knjige. Ukoliko vam je predugo da gledate ceo video, možete potražiti pojedinačne "epizode" na YouTube.
Drugi video klip koji želim da podelim sa vama je desetominutno objašnjenje nastanka finansijske krize u svetu 2007. godine. Film se zove "Crisis of Credit":
Meni je ovaj filmić bio vrlo značajan jer mi je pomogao da kao mlad i rovit student pobegnem na vreme od magle intervencionizma i linča nad slobodnim tržištem. Ovaj film jednostavno objašnjava mehanizam nastanka krize, iako ima propusta u faktorima koje naglašava kao ključne. Evo teksta Slaviše Tasića na Tržišnom rešenju u dva dela koji dobro objašnjava etimologiju međunarodnog finansijskog fijaska (prvi i drugi).
I na kraju "Fear the Boom and Bust", najorginalniji prikaz debate između austrijanaca i kejnzijanaca, odnosno verbalnog i ideološkog sukoba između Hajeka i Kejnza.
Kejnz, zvezda i faca na međunarodnoj sceni pojavljuje se dajući jednostavno rešenje za problem krize. Kada žurka nije dovoljno aktivna, ako se ljudi ne provode baš kao što su očekivali dolazi do nekoliko pojava. Prvo se javlja problem momaka na žurci, fino obučenih, sa životninjskim instiktom koji, iako to šteti ukupnoj atmosferi žurke, otimaju devojke (ili momke) jedni drugima, odvlače ih u sobe i razbijaju ukupnu aktivnost na žurci. Druga stvar koja se dešava je liquidity trap. Niko od prisutnih nije raspoložen da pije, jer je atmosfera trula pa mu je bezveze da bude jedini pijan i jedini da se provodi. Treće, nedostupnost pića retko teži da se smanji, jer je ta nedostupnost/nepristupačnost alkohola determinisana gužvom na žurci i rigidna je naniže. Po Kejnzu gužva oko stola sa pićem može samo da se poveća. Javlja se i problem neizvesnosti: ljudi nisu sigurni šta će se dogoditi ako baš oni krenu da piju da se provode, da li će ih drugi pratiti, da li će im uopšte biti lepo ili da neće možda ispasti glupi u društvu.
E tu nastupa kejnzijanska intervencija. Jednostavan predlog - domaćin žurke mora na prevaru da sipa alkohol u piće, kako bi se gosti koji misle da piju samo punč napili i kako bi atmosfera cele žurka krenula da raste. On bi takođe trebalo da otrči do pojedinih, uobičajenih "party manijaka" i da im sipa čist alkohol direktno u čašu uz adekvatno potapšavanje po ramenu, kako bi ti manijaci svojim party aktivnostima podigli raspoloženje i aktivnost drugih gostiju.
Naravno posle ovakve intervencije dolazi samo do jedne stvari. Neverovatna žurka će možda divljati narednih sat-dva, ali posle toga dolazi neizbežan mamurluk. Nije to "anilamni instikt" već ljudi pokušavaju da se snađu u lošoj situaciji. Nije to "liquidity trap", već samo loše piće na lošem mestu koje ljudi jednostavno ne žele da piju (možda žele da rade nešto drugo na žurci). Nije to loša atmosfera nego prirodan proces cikličnog ljudskog raspoloženja za koje je potrebno da se loša žurka po neki put ohladi da bi sledeći put bilo hot in here... Hajek tvrdi da je dobro da ova žurka propadne kako bi sledeći domaćin znao šta da promeni, kako bi se sledeća žurka održala u pravo vreme, da ljudi ne moraju da piju nego da igraju Twister ili pevaju karaoke. Kad gazda stalno uleti sa dve flaše viskija jedino što dobijamo na kraju je da se svi navuku na alkohol i niko ne može da se provodi bez da se napije a jutarnji mamurluk ponovo mora da leči alkoholom da bi odagnao bol. I kao što video spot lepo kaže:
..."There's the boom and bust party cycle and good reasons to fear it,
Blame low whiskey rates, no it's the animal spirit..."
No comments:
Post a Comment