17 Nov 2010

Skupa kravica

Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, danas je izjavio nešto prilično nelogično: 
"Minstarstvo ekonomije Srbije je protiv uvoza mleka. Mi smo za podsticanje domaće proizvodnje. Potrebno je uvesti subvencije od najmanje pet dinara po litru mleka i videćete kako će tržište samo početi da reaguje"
Kakva je to samostalna reakcija tržišta kada ga prethodno ministarstvo "naštimuje"? I naravno subvencije od 5 dinara ništa neće učiniti, jer problem nije u 5 dinara računice. Ako postoji jeftinije mleko iz okruženja koje može da se uveze, a postoji, to znači da postoje mehanizmi da se ono proizvede po nižoj ceni nego trenutno kod nas. Naravno i da se proda po nižoj ceni, jer je pitanje kolika je marža u prodaji melka (seti te se priče o jeftinijoj "kravici" u Crnoj Gori - lično sam je iskusio, prilično je mlekasta). Ako je ministar mislio da dodeljuje subvencije prerađivačima, onda slobodno možete pomnožiti 5 dinara sa ukupnim količinom na tržištu mleka  u Srbiji i to iznosi naš poklon Salfordu i ostalim prerađivačima. Poćiću od pretpostavke da je ministar mislio na subvencionisanje stočara.

Potrebni su veoma snažni argumenti da bi me neko ubedio da domaći proizvodni lanac, koliko god zastarelu tehnologiju koristio, ne može na slobodnom tržištu da prodaju mleko jeftinije nego strano mleko uz transportne troškove. Ako je problem u monopsonu u kupovini sirovog mleka i koncentrisanom tržištu maloprodaje mlečnih proizvoda nema svrhe subvencionisati proizvođače sirovine i tako samo puniti bilanse prerađivača i rafove prodavaca koji mogu bez problema da zadrže istu cenu gotovog proizvoda kao sada i "uhvate" vrednost subvencije kao profit. Niko nam ne garantuje da prerađivači neće samo spustiti otkupnu cenu koju dobijaju proizvođači sirovine i tako na sebe preliti deo od tih 5 dinara po litru. Zapravo mikroekonomska analiza monopsona nam govori da ovakva mera najviše pogoduje prerađivačima kojima se samo povećava tržište na kome mogu da diktiraju uslove i tako maksimiziraju profit.       

Sa druge strane, najjednostavniji i najlakši način da se reši problem visoke koncentracije finalnog tržišta je da se otvori slobodan uvoz mlečnih proizvoda, bez carine. Tako se pritiskaju maloprodajni lanci da spuste marže za mleko. Efekat bi se posredno, ali odmah, prelio i na prerađivače koji bi morali da spuste cenu zbog strane konkurencije kako im se profit od mlečnih proizvoda ne bi odlio u tuđu šolju (ili čašu, zavisi u čemu konzumirate mleko i jogurt). 

Ako važi pretpostavka koju iznose mnogi "kukači" na situaciju u mlekarstvu, da cena za proizvođače sirovine ne može ići dole jer se ne isplati proizvoditi, to sigurno znaju i prerađivači. Moraće da shvate, kada ih pritisne konkurencija, da ako žele da nastave da proizvode mleko moraju da smanje svoj profit i/ili dignu cenu stočarima. Morali bi sa nižom cenom da reaguju na pritisak iz inostranstva. Prerađivači neće sigurno dati tako nisku cenu, ono čega se "kukači" plaše, koja će naterati stočare da prodaju krave klanicama, jer tako automatski ispadaju iz biznisa i gube sav profit.  

Tržište koje pominje ministar Dinkić ne trpi zaštitu i povlastice. Ono kažnjava sve regulacione propuste i pokušaje da se novom regulacijom isprave greške stare. Država već decenijama pokušava da reguliše tržište poljoprivrednih proizvoda a narod stalno čeka nove, bolje, "koji će nešto da učine po tom pitanju". Retko ko postavlja pitanje, da li je možda vreme da monopsone i monopole dovedemo "tržišnoj pravdi" i pustimo tržištu da reguliše ekonomske odnose?

9 comments:

  1. A cekaj, ne mislis li da ce i to uvozno mleko biti skuplje nego sto bi trebalo, upravo iz razloga zbog kog je i nasa kravica ovde skuplja nego u Crnoj Gori, kako si sam naveo?
    Ne mislis li da ce se trgovinski lanac ugraditi u uvozno mleko isto onoliko koliko i o domace?

    Inace, moje je misljenje da se uvozom problem resava samo kratkorocno, a ne sustinski. Sustina je da u jednoj vrlo bitnoj grani mi imamo i monopol i monopson, sto si istakao. I dokle god je tako, ni Mladjina ni "nevidljiva" ruka nista nece promeniti.

    Zato lepo novcano kaznjavati Salford, kao svuda u normalnom svetu, sve dok se ne odrekne monopola, tacnije dok ne prestane da zloupotrebljava poziciju koju ima.

    ReplyDelete
  2. Prvo pitanje je za šta kazniti Salford. Za to što je monopson? Pa to nije protivzakonito. Protivzakonito je ako to zloupotrebljava, ali je to veoma teško definisati. Mislim da bi se trebalo fokusirati na to da li vara kod merenja kvaliteta i količine mleka pri otkupu.

    Nisam rekao da bi slobodna trgovina rešila problem Salforda, ali bi uticala na njega posredno. Mislim da bi slobodna trgovina rešila visoke marže u maloprodaji pre svega. Za mene koncentracija tržišta sama po sebi nije problem ako je nastala tržišnim mehanizmom, tako da se i oduzima taj bancmark "savršene konkurencije" (da me ne shvatiš pogrešno, ne mislim da je Salford nastao tržišno).

    Problem su mi monopoli koji nastaju državnom intervencijom odnosno kao posledica regulacije. Tako bi ovakve subvencije Dinkića bile samo dodatni "regulatorni poklon" Salfordu, Delti i ostalima. Slobodan uvoz bi već vremenom našao kanal da dođe do kupaca (kao što se, ne znam tačno kako, roze nemačko mleko pojavilo na rafovima). I tako bi malo po malo popuštao monopson i visoka koncentracija u maloprodaji. Ja ne kažem da bi tržište rešilo sve probleme - uspostavilo savršenu konkurenciju. Ono bi samo omogućilo da ako postoji efikasniji i jeftiniji način alokacije mleka, onda bi ga tržište uspostavilo. Da li se protiv Salforda treba "boriti" i kojim mehanizmima? Ja na to pitanje nemam odgovor. Ali je slobodna trgovina preduslov za veću konkurenciju na tržištu. A subvencije su svakako veliki korak unazad

    ReplyDelete
  3. Upravo dozvoljavanjem monopsona mi unistavamo nase trziste, kao kada bismo dozvoljavali monopol.
    Razbijanjem monopsona, omogucava se konkurencija medju preradjivacima, koja ce opet poitivno uticati na srpske prozvodjace. Do tada, proizvodjaci ce tavoriti i nestajati, i na kraju cemo zavrsiti na uvoznom mleku, koje ce mozda biti jeftinije ali samo za one koji budu imali posao kojim ce moci da ga plate. ALi zato ce biti manje proizvodje, i manje zaposlenosti.

    Moj zakljucak je dakle konkurencija medju proizvodjacima ali i prerajivacima i prodavcima, kao preduslov razvoja nase industrije.

    Predlog kako se boriti protiv Salforda:
    -ili da se kaznama natera ili da prepusti deo trzista
    -ili eventualno, da da udeo svojih akcija prozivodjacima, sto bi na kratak rok pomoglo proizvodjacima, ali prva mera bi morala da se primenjuje na dugi rok

    ReplyDelete
  4. Argument o gubitku zaposlenosti je klasičan "broken-window fallacy".

    Opet pitam za šta kazniti Salford? Ako postoji dokaz da varaju u kupoprodaji sirovine, trebalo bi da budu kažnjeni i po sadašnjim zakonima.

    Ako bi se monopson kaznio samo zato što postoji, dobijamo arbitrarni sistem zaštite svojinskih prava koji zavisi od efikasnosti trenutnog stanja a ne od prava.

    ReplyDelete
  5. A sta ako uvezemo mleko iz npr. Hrvatske, a tamo njihova vlada subvencionise proizvodjace (sa 5 din.), te vestacki stvara komparativnu prednost?

    ReplyDelete
  6. Ја сам први анонимус.
    Елем, та аргумент о губитку запослености никако није погрешан. На дуги рок, опада производња у земљи, и затварају се радна места. САД је један од добрих примера, али и наша економија.

    Као што се монополиста кажњава зато што постоји, јер ако он постоји нема праве слободе тржишта, тако треба исто да се кажњава и монопсониста. Јер њихов ефекат је исти, урушавање слодобног тржишта и контролисање економије на штету већине осталих учесника.
    Ако се стварно залажеш за слободну трговину, онда би требало да се залажеш за борбу против монопола. А монопсони су у суштини, њима врло слични.

    ReplyDelete
  7. Ja nisam ni za ni protiv monopola. Ja sam za prava i pravila. A besmisleno je pričati o slobodnoj trgovini a koristiti argument o gubitku proizvodnje

    ReplyDelete
  8. Свако брине о свом дворишту. Зато причам о губитку производње, и слободном трижишту, у оквиру земље. Да није тако, па сви би од неког другог тражили да им плати рачун, а и нашло би се доста таквих људи.
    Ако је неко за слободно трижиште (признајем да се горе нисам добро изразио), онда мора да буде против монопола.

    ReplyDelete
  9. Ako Hrvati žele da mi poklone 5 din po litru mleka prihvatiću sa zadovoljstvom!

    ReplyDelete