Dejvid Kameron je malo popustio pod pritiskom biznisa, ali i dalje ostaje odlučan da vodi restriktivnu imigracionu politiku. Kako kaže, želi da neto priliv stanovništva svede sa „stotine hiljada godišnje“ na „desetine hiljada godišnje“. Kada bude usvojen novi-stari zakon, 24.100 imigranata (van prostora EU) će godišnje moći da se doseli u Britaniju.
Fridman je primetio još u Slobodi izbora (Free to Choose) da će svaki Amerikanac reći da je imigracija imala nesumnjivo pozitivan uticaj na razvoj SAD u istoriji, ali će takođe reći da ne misli da je i danas tako. Očigledno je da se stav o imigraciji vremenom promenio.
Fobija od imigracije potiče od nekoliko razloga: prvo, danas je socijalna država mnogo razvijenija nego ranije, pa se pretpostavlja da će imigranti pasti na teret poreskih obveznika i uživati u socijalnoj infrastrukturi koju nisu gradili. Možda je analogija malo nategnuta, ali ovo podseća na Mizesov argument da jedna regulacija za sobom povlači drugu. Ako je tako, problem nije imigracija, već preobimna socijalna država i socijalna davanja.
Ali nije tako. Iako neke imigrante privlače javne usluge i socijalna pomoć koje pružaju SAD ili Velika Britanija, oni ne dolaze u novu državu da bi se prikačili na socijalni sistem, već da bi ponudili svoj rad na tržištu. Vrlo je verovatno da će njihovi doprinosi socijalnoj državi putem poreza nadmašiti troškove korišćenja javnih usluga. U krajnjem slučaju, najlakše je isključiti određene kategorije, poput imigranata, iz programa socijalne države.
Drugi razlog je strah od gubitka posla. U slučaju nesputane migracije radne snage, tačno je da će deo domaćeg stanovništva izgubiti posao, a ostali primati manje nadnice. Imigranti poseduju neke sposobnosti koje domaća radna snaga nema (konkurencija će ih prisiliti da se dodatno obučavaju). Međutim, ne radi se o igri sa nultim ishodom. Talentovani imigranti stvaraju inovacije koje otvaraju nova radna mesta i stvaraju nove grane, tako da gubici posla za domaće stanovništvo postoje samo u kratkom roku. U dugom roku svi su na dobitku. Imigracija je ključna za inovacije.
Iz ovih razloga je otvorenost zemlje za imigracije veoma bitna za vitalnost ekonomije, i ne bi je trebalo sprečavati i ograničavati, kao što to pokušava Dejvid Kameron.
Lepa opservacija, ali mislim da se moze napraviti jos jedna. A to je da drzava koja prima imigrante dobiti bazu ljudi koji su upoznati sa politickim, socijalnim, ekonomskim i kulturnim prilikama zemlje iz koje poticu. A oni mogu predstavljati osnov ili vezu na bazi koje ce ostvarivati dobri odnosi izmedju te dve zemlje.
ReplyDeleteOsnovna komparativna prednost u radu koju imaju imigranti je spremnost da teške poslove rade za malo para:
ReplyDeletehttp://www.youtube.com/watch?v=Di1LJbGEEtM
Stefane, slažem se,ima dosta stvari koje se mogu isticati u prilog slobodnog kretanja radne snage. Možda je najvažnije -- nisam pomenuo u postu jer sam se skoncentrisao samo na ekonomski deo -- koje je moralno pravo političara da ograničavaju slobodu kretanja ljudi. Fridman i Mizes su to posebno naglašavali.
ReplyDeleteOno sto Friedman i Mises nisu predvideli jeste priliv imigranata koji imaju sasvim suprotan sistem vrednosti. Pitanje je da li drustvo zasnovano na vladavini prava moze sebi da dozvoli "uvoz" totalitarne ideologije.
ReplyDelete